Милорад Додик за „Глас“: Тежим да мирно раздруживање постане и воља других у БиХ

Казао је то у интервјуу “Гласу” предсједник Српске Милорад Додик током разговора вођеног дан након отварања новог Дома здравља у Станарима чију градњу је финансирала Влада Србије. Тај догађај био је нова прилика са сусрет Додика и Вучића и разговоре о даљој сарадњи. Додик истиче да је јачање Србије, које је евидентно посљедњих година, важно и за позицију Српске.

- Веома цијеним то што је Вучић урадио у Србији и ту је данас огромна разлика у односу на ону Србију прије него што је дошао на власт. Та Србија је због низа разлога била веома запуштена и од стране међународног фактора који је хтио да та држава изгледа још горе. Да од горег буде горе. Све што се тамо дешавало, ситуација на Космету, распад оне велике земље и много тога другог утицали су на то да Србија изгуби значајне потенцијале. Мислим да је Вучић успио све то да врати. Са обје стране Дрине ми смо се борили у једном тешком политичком и међународном окружењу и успјели да се изборимо за свој статус. То није било по вољи другима, тај статус не желе да нам признају, већ да га сруше.  У таквим околностима, оно што Србија чини на међународном плану сигурно је помогло и нашу позицију - навео је Додик.

ГЛАС: Колико ситуацију отежава чињеница да у цијелом региону само Српска и Србија одбијају да постану чланице НАТО савеза?

ДОДИК: Било је немогуће очекивати да Република Српска и Србија пристану да буду чланице након што су нас бомбардовали, гађали осиромашеним уранијумом и оставили посљедице које погађају чак и нерођену дјецу. Политички, а ни морално, ни људски, није могуће да то прогутамо. С друге стране, НАТО није неутрална организација. Они јесу примарно војна организација, али су и политичка. А њихова политика је спровођење оног што Запад жели. А ми нисмо осјетили да је Запад правичан. Он је веома навијачки постављен. Без обзира на то што је свих ових година некако трпио Републику Српску, никада нису хтјели да нас признају као равноправне. НАТО стоји иза такве политике. Била је једна ситуација прије неколико година, можда ћу то сада и први пут јавно казати, када сам неке западне званичнике питао зашто желе да БиХ уђе у НАТО, а они су рекли да је то план, стратегија. Разумијем њихове стратегије, али онда сам им рекао: “Океј, ево идемо у НАТО, али дајте нам статус независне државе”. Остали су забезекнути. Нису спремни да на тај начин разговарају. То говори да они имају свој интерес и да не дозвољавају никоме да има свој.

ГЛАС: У кратком року Србију су посјетила три значајна лидера, Си Ђинпинг, Олаф Шолц и Емануел Макрон. Да ли је Србија најбољи доказ да је у политици могуће сједити на више столица, чега се Запад посебно згражава?

ДОДИК: Та прича о сједењу на више столица је симболичка, али ваљда је логично да се сарађује са свима и шире пријатељства. Србија, а и српски народ, немају циљ да буду дио било каквог блока. Али очигледно је да је свијет подијељен и да је данас мање-више све исто као, рецимо, током хладног рата. Србија је важна балканска и европска земља. И то је нешто што уважавају и други. Сви ти лидери су долазили због својих интереса. Шолцу је важна та прича о рудама, Макрону је интерес био аранжман са Србијом који је на крају и постигнут, а што се тиче Ђинпинга, њега треба доживјети као искреног пријатеља Србије. Наравно, Кина има своје стратешке пројекте као што је “Појас и пут” који жели да развије, а Србија се показала као земља која жели да буде дио те приче.

ГЛАС: Споменули сте Шолца и рударење. Зашто је прича о литијуму толико исполитизована у Србији и да ли ће се прелити и код нас с обзиром на информације да и на територији Српске постоје одређене залихе вриједних руда?

ДОДИК: Тачно је да ми имамо одређене количине руда и тачно је да за то постоји интересовање. Ми још нисмо ни покушали да било шта експлоатишемо, али већина већ говори да је у питању нешто лоше. Тачно је да је рударење тако ријетких руда увијек перспективно и могућност за економски раст. Наравно, припадам оној категорији људи који се боре да буде очувана природа и све што има везе с тим, и све то без имало демагогије. Али, једнако тако, нафта је прије 150 година била безначајна сировина, а литијум прије 50 година нико није помињао. Хоћу да кажем да свака руда увијек има свој вијек трајања. Треба све пажљиво одмјерити и прије свега народу, на локалитетима гдје се то налази, објаснити све опасности и предности које носи таква прича. Ми у то још нисмо кренули, али знамо да на неким просторима постоје значајне количине литијума.

ГЛАС: Протеклих дана нашли сте се на мети критика због изјаве да “сецесија није политика Републике Српске”, што је доведено у везу са посјетом директора ЦИА.

ДОДИК: Направљен је спин због којег сам морао да се правдам, а да за то није било потребе. И опет кажем, ми никада нисмо имали такав план. Оно што смо ми говорили је да, уколико БиХ не може да функционише, треба да се мирно раздружимо, а онда су неки то назвали сецесијом. Термин сецесија је проскрибован и њима је лакше да га користе, него да говоре о мирном раздруживању као што ми говоримо. То је дио политичког настојања да на нас ставе већи терет. Једном сам то и у Народној скупштини објашњавао, да ријеч сецесија не можете изједначавати са мирним раздруживањем. И данас ћу рећи: Република Српска није имала и нема план за сецесију. Република Српска има план да брани своју аутономију. Република Српска мисли, уколико се БиХ покаже као немогућа земља, да једино што је могуће јесте да се мирно раздружимо и да покушамо живјети као добре комшије. Шта је ту сецесија? По међународноправној квалификацији термин сецесија је насилно одвајање територије без воље других. Ја тежим да мирно раздруживање буде и воља других.

ГЛАС: Реакције из Сарајева говоре да од тог нема ништа.

ДОДИК: Опет ћу рећи да је мирно раздруживање најбоља опција. То што они одбијају не значи да од тога треба одустати као концепта и приступа. Могао бих да разумијем њихово одбијање ако би били рационални у приступу, да се теже договорити о кључним темама. А када договора нема, шта да радимо? Шта је нормално? Када је кројен Дејтонски споразум, постојала су два америчка концепта. Један је заговарала Медлин Олбрајт и то је ово што имамо данас, а други концепт предлагао је Сенди Бергер који је говорио да народи треба да буду разграничени, да се практично направе три независне државе и да се за пет или осам година референдумом одлучи о њиховом статусу. Онда је Бил Клинтон у неком моменту рекао да онај други план увијек могу спровести, хајде да пробамо овај први. И сад ми треба да будемо робови њихових тежњи без обзира на то што се ради о Америци? Али они су знали да је узрок рата измијешаност становништва које не може да живи заједно. Зато су повукли границу између ентитета. Ви сте Српска, они су ФБиХ, а Брчко ћемо вам оставити као камен у ципели да вас стално жуља. Значи, граница постоји, она није само формална, она је у свијести народа овдје. Све у БиХ је подијељено. Немогуће је, без обзира на све медијске и друге спинове, покушаје и убјеђивања, направити било шта јединствено. Јесмо ли се икада окупили око репрезентације или неког спортисте? Чак ни око Лане Пудар која има, колико сам разумио, српско поријекло. Нико од нас у Српској њен успјех не сматра својим. Није могуће направити то јединство. Тако да та ентитетска граница која је постављена је дефинитивна граница. Само ће једног дана бити и службено проглашена.

ГЛАС: За насљедника Габријела Ескобара именован је Александар Казаноф који је, кажу депеше “Викиликса”, имао важну улогу у догађајима у Украјини, Мајдану и осталом. Шта очекујете од њега?

ДОДИК: Кад год неко нови долази, њега представљају као бабарогу и очекују да се ми као нешто препаднемо. Он има своју улогу, ми своју. Нагледали смо се тих робустних типова, од Холбрука преко Гелбарда до Ескобара. Тај Казаноф је само један од њих. Видјећемо, уколико буде објективан, уколико буде усмјерен ка томе да се унутрашња питања у БиХ рјешавају унутрашњим разговорима, биће прихватљив. Уколико буде наметао свој став, мораће то да ради сам са собом.

ГЛАС: Један од првих потеза био му је састанак са Кристијаном Шмитом на којем је подржао употребу бонских овлашћења.

ДОДИК: То је стари став Америке. Вјерујем да схватају да било какво потезање тих овлашћења у смислу дисквалификације људи, би било контрапродуктивно. Они се плаше народа. Боје се концентрације незадовољства њиховим потезима, да на улицу изађе 200.000 људи и каже да хоће независну државу. И они то пажљиво покушавају да спријече. Они не могу да ми кажу, нити мисле да сам глуп. Знам добро како праве овакве и онакве револуције, али знам и како се прави држава. Кад су хтјели да нам узму полицију, то је био дио концепта прављења унитарне земље. Да су то урадили, ми данас не бисмо имали о чему разговарати.

ГЛАС: Санкције појединцима и фирмама ипак су изазвале низ негативних посљедица. Иако Американци тврде да нису усмјерене према обичним људима, испоставило се другачије.

ДОДИК: Ми сад имамо ситуацију да појединци не могу да приме плату зато што им је фирма под санкцијама. Американци на тај начин, волунтаристички, руше читав један систем. Уставно право човјека је да ради, а они то ограничавају. Радимо на томе да промијенимо још неке прописе и да омогућимо људима да остварују своја уставна права. Немогуће је да нека жена из Стејт департмента каже банкама да ће имати проблема ако раде  с Владом и да банке то све поштују без поговора.

ГЛАС: Шта је рјешење?

ДОДИК: Рјешење је ојачати уставни поредак и законе.

ГЛАС: То је урађено промјеном Закона о ИРБ-у и увођењем те банке у систем платног промета, што је већ изазвало, додуше неформалне, најаве да ће и та институција завршити на црној листи. Може ли се бости са рогатима?

ДОДИК: Да, то је сада једна друга димензија. Нико нама није рекао да немамо право да мијењамо тај закон. А то и не може урадити. То је наше право. Има та фамозна прича око фирме која је добила посао заштите података у Српској. То је спроведено у складу са чланом Закона о јавним набавкама који дозвољава да нешто прогласиш тајним. Ту се сад поставља питање цурења информација...

ГЛАС: Мислите на уговор са Кинезима?

ДОДИК: Да, кад смо то могли да урадимо, можемо се договорити и са неким другим фискалним системима у вези с причом о банкама и санкцијама. Нисмо ми без алтернативе. Нисам ту ја проблем. Мене санкционишу, ја примам плату путем поште, али не можете 700 људи избацити са посла. Због чега? Ја знам због чега. То је урађено зато јер су те фирме постале најбоље у БиХ. Оног тренутка када су Слободан Станковић и његов “Интеграл” постали регионална сила, сви су навалили на њега. И то је тако. Руше све што може да ради. Нападају нас из ФБиХ, а они немају ниједну велику фирму. Када сте чули да је тај проблем отворен у ФБиХ? Или било који други проблем. Видјели сте тамо случај дроге и картела прије неколико мјесеци. Ко данас прича о томе? Само Додик и сецесија су теме, а ваљање дроге по Сарајеву није тема.

ГЛАС: А шта ће се десити ако ИРБ дође на црну листу? Да ли то може урушити комплетан привредни систем Српске?

ДОДИК: Не може. Ако они то ураде, ми ћемо видјети како да ИРБ преквалификујемо на неки други начин, али онда ћемо морати да доносимо и неке ригидне мјере. Унапријед им поручујем да је боље да то не раде.

ГЛАС: Шта очекујете од америчких избора који су за два мјесеца?

ДОДИК: Питање је ко ће остати жив до тог тренутка. Али ако објективно гледамо вријеме првог мандата Доналда Трампа, ми нисмо имали тако ригорозну политику какву данас спроводе демократе. И то је разлог зашто мислимо да би Трамп требало да побиједи. Вјерујем да ће га Срби у Америци подржати. Они су га и прошли пут подржали и могуће је да нам демократе зато враћају.

ГЛАС: Мостар поново постаје “град случај”, на мети су често и Срби, да ли сте о томе разговарали са Драганом Човићем?

ДОДИК: Није никад ни престао бити “град случај”. Они су интегрисали власт прије четири године, на једвите јаде, али подјеле нису нестале. Ипак, тамо је главна подјела између муслимана и Хрвата, а Срби су жртве и једних и других у политичком и сваком другом смислу. Разговарао сам са Човићем о томе и он дијели став да је то што се догађа неприхватљиво. Ту је много важнија превенција, него репресија. Али грозно је што су нападнута дјеца. Ти који нападају су острашћени и напашће поново, то је проблем.

ГЛАС: Како савладати унутрашње подјеле у Српској и колика је Ваша одговорност као предсједника Републике у том погледу?

ДОДИК: Могу да разговарам са свима. Ко то хоће - хоће, ко неће, не мора. Политичка подјела у јавном простору је потпуно прихватљива ствар. Али ако она оде у искључивост, онда може да доведе до конфликта, наравно. Ми имамо неке који су тако искључиви, мисле да су богомдани. У животу ништа нису радили, а сматрају да могу да држе слово. Позивао сам их неколико пута као предсједник Републике, али се нису одазвали. Та подјела се највише манифестује у Скупштини, а ми смо тамо ипак на ивици двотрећинске већине, тако да то чак не бих ни назвао подјелом.

ГЛАС: Међутим, то се одражава на народ. На примјеру организације великих скупова и митинга је то нарочито видљиво. Већина грађана који долазе на те скупове су ту у организацији страначке машинерије. Како мотивисати народ да добровољно дође, да се не морају извлачити људи из институција или довозити из других општина?

ДОДИК: Вама ће то звучати нестварно, али никад нисам инсистирао на томе. Никад. Ако је неко члан партије, он буде позван, наравно. Ако си члан партије, учествујеш у активностима. Али друге нико не присиљава. Није то баш тако како се тврди. Никоме се не говори да ће сутра остати без посла ако не дође. Ја се гнушам тога. Да ли неко на нижем нивоу то покушава урадити, то не знам нити могу да гарантујем за њега. Оно што ми тражимо јесте, и то је сасвим нормално, и то је јавно и рекли смо, да они који су у име СНСД-а добили мандате, они имају обавезу да ту буду. Јер тај мандат не би имали да није било странке. Али нико не смије да изгуби посао јер није дошао на неко окупљање.

ГЛАС: У тешким данима који предстоје да ли је рјешење формирање владе националног јединства?

ДОДИК: О томе сам говорио прије извјесног времена да би требало то урадити. А онда су из опозиције рекли да Додик пропада и вади се на њиховим леђима. Ако желе да разговарају, то није проблем. За разлику од њих, ја разумијем тежину времена које долази. У ствари, разумијем чињеницу да од нас мало шта зависи. У тој конфигурацији, регионалној и глобалној, готово ништа, али није неважно ако наступамо заједно. Онај ко овдје долази са позиције силе зна да ће му бити теже ако је народ јединствен. Зато странци раде то што раде, окупљају те незадовољне и стимулишу их, формирају невладине организације. Погледајте каква је галама била око закона о невладиним организацијама...

ГЛАС: Тај закон је повучен...

ДОДИК: Није, он је само одложен. Прошао је јавну расправу и биће усвојен. Али, ми смо преписали амерички закон и само умјесто САД ставили Република Српска. И знате шта су рекли? Да имају такав закон, али не препоручују га другима. Али нисам за злоупотребе нити за прогон било кога, осим оних који шверцују дрогу. Такве сваки дан треба таманити и поносан сам на нашу полицију зато што то ради.

ХЕ “Дабар” ће бити изграђена

ГЛАС: Кад помињете екологију, управо из “еколошких” разлога тренутно постоји сметња за изградњу хидроелектране “Дабар”.

ДОДИК: Нема потребе да градимо ништа, па ни “Дабар”, а да није све разјашњено у том погледу. Али када бисмо ишли логиком тих разних еколошких удружења, овдје се ништа не би дешавало. Наравно да ће “Дабар” бити изграђен и тај пројекат неће бити заустављен, али увијек сам за то да о тим питањима све буде јасно. “Дабар” је један од наших стратешких пројеката. О тој хидроцентрали се причало прије 60 година, тада није било еколога нити било кога другог. Све мора бити у складу са законом. Данашњи свијет се заснива на развоју и енергији, а не можете замислити ниједно мјесто у Српској да нема струју. Електрична енергија настаје из одређених извора. Ако за то користите воду, онда дођу та удружења и кажу да уништавате природу, када користите угаљ, кажу да не може ни то. Да не причамо о нуклеарној енергији. Али, извините, ми енергију морамо имати. Да ли је овај народ спреман да се врати 300 година уназад? Мислим да није.

И ја сам пјевао “Од Тополе па до Равне горе”

ГЛАС: Како оцјењујете праксу хрватског правосуђа да кажњава људе због патриотских пјесама?

ДОДИК: Просто невјероватно. И ја сам неки дан пјевао “Од Тополе па до Равне горе”, што мене не санкционишу? То је неприхватљиво. Вјероватно је њихово размишљање да спријече те људе да уопште долазе у Хрватску. “Јандрино јато” су људи који су протјерани из Хрватске. То је толико глупо да је несхватљиво да се дешава.

Споменици и струка

ГЛАС: Шта мислите о изградњи споменика личностима из средњовјековне историје Босне у Бањалуци?

ДОДИК: Не може се то радити на тај начин. Ту мора да буде општа јавна и научна расправа о томе и да буде производ, прије свега, стручности. Наравно, не треба се одрицати личности из историје, али можете направити озбиљну штету ако то не спроведете на прави начин и ако то нема стручну историјску верификацију. Ту не смије бити политизације. На тај начин само скрнавите историјске чињенице.

ГЛАС: Помало је бизарно имати Кулина бана у центру Бањалуке.

ДОДИК: Истина, али то је урадио град Бањалука. Кулин бан је неспорно историјска личност српског народа и то није спорно, али то није требало сводити на реакцију на оно што раде у Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.