Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ: Војна неутралност најбоља опција за све у БиХ

А заложио се у том говору за кандидатски статус за чланство у Европској унији, реформу правосуђа, одлазак странаца из Уставног суда БиХ, укидање ОХР-а - ствари које би, колико год то парадоксално звучало, ојачале суверенитет БиХ.

- Тамо, у Сарајеву, на сцени је једна инертна, трома структура, потпуно зависна од страног интервенционизма. Сада, додуше, имају нову ситуацију да наша страна не пристаје на тај интервенционизам. Али јасно је да је Предсједништво значајно подијељено између мене, те Шефика Џаферовића и Жељка Комшића. Они јединствено дјелују када су политичка питања на сцени, њима је Република Српска аут, као што је мени БиХ аут. Одређене разлике имају тек у вези са економијом - рекао нам је Додик.

У разговору са наш лист Додик указује и на неколико добрих потеза које је повукао са нове позиције, објашњава зашто је војна неутралност добра за све народе у БиХ, наговјештава да ће поново отворити причу о застави Српске на званичним састанцима и открива шта је заиста рекао папи Фрањи о злочинима које су у Другом свјетском рату починиле усташе.

ДОДИК: Имао сам намјеру да деблокирам неколико ствари, европски пут прије свега. За све би било добро да смо дошли до кандидатског статуса. Он није добијен из једног разлога – Брисел је рекао формирајте власт да бисте ишли даље. Ми то нисмо урадили и Европска комисија се зауставила на причи о мишљењу. Сада упадамо у проблем да се мијења састав Европске комисије, долазе нови људи са новим приоритетима.

ГЛАС: Иако је изостао политички договор, повучени су неки важни потези на економском плану, прије свега они који се тичу аутопута Београд - Сарајево.

ДОДИК: Ту ствари иду доста боље. Турска компанија прихватила је да са “Аутопутевима РС” ради на двије трасе, од Раче до границе са Брчко дистриктом и од Источног Сарајева до Вишеграда. Отишли смо даље него ФБиХ. Та компанија већ у наредном времену, колико сам разумио, има намјеру да крене у изградњу моста на Рачи који би био у профилу аутопута и цијели пројекат финансирала би Србија, што је добра порука. Друга важна ствар тиче се уређења тржишта производње меса. Оно што сам тражио у Турској јесте да из ланца избацимо разне врсте спекулација које су биле присутне. Предсједник Ердоган је реаговао на приједлог да корист имају они који тове стоку и сав модел да буде усмјерен према њима. Мислим да смо на добром путу. Негдје око 2.000 породица би било укључено у то. Турци би овдје формирали своју фирму, државну, и они би правили уговоре са узгајивачима и обезбјеђивали финансирање, контролу и преузимање робе, закупили би клаонице и радили на начин на који они раде. Циљ је да они који тове имају користи. Имаћемо ситуацију на јесен која ће омогућити да 900 или 1.000 породица у РС буде ангажовано и има директну корист од тога. И сам Ердоган тражи начин да помогне читавој БиХ и видио сам да Српска од тога може да има користи.

ГЛАС: Само двије седмице након што сте преузели дужност НАТО је активирао МАП за БиХ и тим питањем се сви у овој земљи баве већ осам мјесеци и оно је главна кочница у процесу формирања новог Савјета министара. Стичете ли утисак да је Брисел свјесно повукао тај потез да би додатно закомпликовао односе у БиХ?

ДОДИК: Та прича о МАП-у је камуфлажа. Странке из ФБиХ желе да остане овај Савјет министара са подобним министрима из Републике Српске и то је њихов главни циљ. Раније је у БиХ постојао консензус око МАП-а и НАТО-а, али многе ствари су се данас промијениле. Нема разлога да ми сада ризикујемо и да се повинујемо одлукама које су раније донесене. Наша политика је политика војне неутралности. Глобално су се промијенили односи. Морамо да размишљамо о свом позиционирању. Сам улазак БиХ у НАТО за РС је неприхватљив. Међутим, та прича о МАП-у, односно том Годишњем националном плану и постоји да би БиХ била постепено моделирана, како би нека нова генерација политичара олако то питање завршила. Ми уопште не желимо ни да кренемо на тај пут. Може НАТО да то третира како хоће, али одлука органа БиХ о томе не постоји. Зато Бошњаци покушавају да пошаљу тај план јер како НАТО може да дјелује према БиХ ако нема тај план.

ГЛАС: Бошњачки политичари тврде да је то законска обавеза.

ДОДИК: Нигдје не пише да је то законска обавеза. Пише да ће институције БиХ радити на томе. Ево радимо. Имамо ми неки однос са НАТО-ом, као што је “Партнерство за мир”, има тај програм ИПАП који је везан за учешће у мировним мисијама. У томе је и Србија. Али тај национални план за приступање НАТО-у значи да ви, кад кренете, онда не можете назад. Наша Скупштина је рекла не и ми немамо потребу да се крећемо на том путу.

ГЛАС: Један од аргумената који се користи у тој анти-НАТО причи је онај емотивни, да нас је НАТО бомбардовао и да Српска нема шта да тражи у том савезу. И 2009. године било је познато да нас је НАТО бомбардовао па се Српска ипак залагала за пут у тај савез.

ДОДИК: Шта је тада Република Српска могла? То говори о промјени наше позиције. Можда тада ништа друго нисмо могли. На крају крајева, тада је и политика наших пријатеља и партнера из Србије, па чак и Русије била нешто другачија. Русија је била предложила сарадњу са НАТО-ом. Све се то промијенило. Зашто бисмо ми сад губили пријатеље? А шта добијамо? Шта је добила Хрватска? Многи други? Кажу добили су безбједносни систем. Од кога ми можемо да будемо нападнути? Србије? Хрватске? Не, овдје је безбједносни проблем тероризам. Хипотетички опет, у глобалном сукобу, ако би се десио, нама би најбоље било да останемо неутрални. У противном ћемо бити збрисани. И за Бошњаке је боље да буду неутрални. Замислите, једна Швајцарска је у Другом свјетском рату успјела да остане неутрална, крај Хитлера који је граничио са том Швајцарском. И није порушена. А видите Београд, који је био на савезничкој страни. Порушен 1941, а онда су га срушили и савезници кад су изгонили Нијемце. Ја не могу да вјерујем да људи не виде бенефите. Ово што радимо није приступање неком другом савезу.

ГЛАС: У Предсједништво сте ушли водећи кампању “под заставом Српске”, истовремено тражећи да “на свим мјестима гдје сједите” мора да буде истакнута застава Српске. Та прича заокупљала је јавни простор мјесецима, а онда сте одустали од тог захтјева. Зашто?

ДОДИК: Застава је ту, на мом реверу. Све делегације прије неколико дана на Јахорини имале су заставе на реверу. Тачно је да сам покушао да неке ствари промијеним. У Предсједништву је било доминантно истицање двије заставе, обје су биле заставе БиХ, али сам то тумачио као да је једна застава БиХ, а друга ентитета ФБиХ и онда сам тражио да се стави и застава Српске. Нађено је рјешење да се избаци једна од тих застава и сада тамо више немате двије заставе, него једну и договорили смо се да покушамо путем измјена одређених прописа да то ријешимо. Остало је да чекамо Савјет министара. Промијенио сам ситуацију тиме да сам испред свог кабинета, у ходнику, ставио на јарбол заставу Српске која тамо стоји и коју сви виде јер крај ње се налази и сала за састанке. Они су покушали да то склоне по ноћи, али нашли смо начин како да то више не раде. Дакле, нисам успио скроз у намјери, али дјелимично јесам. Али сматрам да је БиХ састављена од два ентитета и да у представљању БиХ не би требало да буде она застава коју је наметнуо високи представник. Имамо право на идентификацију и ја ћу на томе да инсистирам. Питање је дана када ће се застава Српске појавити на столу испред мене на свим састанцима.

ГЛАС: У протеклом периоду разговарали сте са више државника из цијелог свијета, од Ердогана, преко Лукашенка, до Орбана. Одржавате добре везе са Русијом и Србијом. Да ли ово значи да сте изабрали страну у глобалном поретку, и то источну?

ДОДИК: Био сам у Бриселу, то је запад. Био сам у Аустрији. Јесте, било је доста тих сусрета. И на њима смо покушали да објаснимо ситуацију. Многи од тих људи су пуни ријечи о БиХ, а кад сједнемо без камера, шокирани ме питају шта се овдје догађа. Постане ми смијешно да слушам неке који су ме само пар минута прије изласка пред камере питали да ли је ово одрживо, може ли да опстане, а онда су давали хвалоспјеве. Све је то једна представа. Припадам политичарима који говоре отворено и покушавам да разговарамо о реалној ситуацији јер то доноси рјешења. Дакле, у свим тим сусретима било је прилика да се објасни на прави начин, без икакве глуме, како ми овдје складно живимо. Говорио сам гдје су проблеми, о међународном интервенционизму, о силним промашајима у области правосуђа. Ми смо затворен економско-финансијски простор којима манипулишу финансијске институције. Не можемо изван ММФ-а, евентуално Европске банке. Сад се пружила прилика са Турском и Кином, са Русима то траје одавно, али отворени смо за сваку врсту приче која долази са запада. Наравно, постоје неки овдје, поготово у РС, који су причали о мојој изолацији, али мене то не узнемирава. Што се тиче приче о Американцима, не молим их ни за шта. Нови амбасадор је коректан, схвата реалност више од претходнице, али активности у оквиру особља остају исте.

ГЛАС: Метју Палмер је рекао да остају санкције.

ДОДИК: Не занима ме. Палмер покушава да се понаша као Хојт Ји. Сви дођу и мисле да смо мање вриједни, да мање знамо, да нас треба присиљавати, да су они ти који су богомдани. Шта он мисли о Милораду Додику, не занима ме. И ја имам своје мишљење. Не тражим, нити молим, нити ћу поднијети захтјев да ми скину санкције.

ГЛАС: Разговарали сте и са папом Фрањом. У најавама тог сусрета говорили сте да ћете му рећи све о злочинима усташа на овом подручју. Након састанка нисте открили шта сте му рекли о томе.

ДОДИК: Ако смо причали о Алојзију Степинцу, значи да смо причали и о злочинима усташа. Када сам му поменуо да је потребно наћи рјешење у вези са Степинцем, рекао је да постоји сарадња са СПЦ, нахвалио нашег патријарха и рекао да ће се у оквиру тог форума то питање рјешавати. И тада сам искористио прилику да му кажем нешто о НДХ, о чему он доста зна, а само неколико дана након састанка са мном, он је негдје, чини ми се у Бугарској, све поновио оно што сам рекао. Да ли треба да разглабамо о детаљима?

ГЛАС: Донедавни аустријски канцелар Хајнц Кристијан Штрахе је ваш пријатељ, да ли сте се чули с њим након афере у коју је био уплетен?

ДОДИК: Чућемо се ових дана.

ГЛАС: Како тумачите тај случај?

ДОДИК: Несумњиво да је предизборна монтажа у питању. Неко може да буде сниман и прислушкиван само одлуком суда, а не да то буде ствар индивидуалних подметања. На крају крајева, све што је тамо речено, ништа се није остварило. Извршена је елиминација Штрахеа. Он је велики пријатељ Српске и док је био вицеканцелар, ангажовао се на раду на питањима важним за нас. Ја се својих пријатељства не одричем.

ГЛАС: Осим са Штрахеовом партијом, СНСД, чији сте лидер, постигао је и неки вид споразума са странком Лига Матеа Салвинија у Италији. Какве користи има Српска од сарадње са европским десничарима?

ДОДИК: Штрахе је био вицепремијер, Салвини је вицепремијер, он је незаобилазан фактор европске политике. Ето, питам вас шта нам је донијела Социјалистичка интернационала. Ништа нисмо добили. Морамо се усмјерити на пријатеље који воде политике сличне онима које ми водимо.

ГЛАС: Какве су то политике? Борба против мигрантске кризе?

ДОДИК: Био сам предсједник Владе од 1998. до 2001. када ме је замијенио Младен Иванић. И у неком периоду након тог мандата срео сам се са високопозиционираним човјеком у Америци. Причали смо о свему и он ме тада питао зар ти не дјелује да се овај простор пацифизира како би овдје могли да се населе неки други људи са неким другим вриједностима. Сматрао сам тада да је то глупост, али нисам заборавио ту причу. А зар управо ова прича о мигрантима није то? И онда видите да неки план постоји у свему томе. Кад би неко правио озбиљне анализе и хтио да буде објективан, морао би да се упути у неке ране студије које су прије 30 година говориле о томе да западна цивилизација упада у проблем, да се смањује прираст становништва, да ће за 30 или 50 година доћи до дебаланса у погледу радне снаге и да морају размишљати о алтернативама. Све ово што радим ме увјерило да је ово што се нама десило око распада Југославије направљено да људи овдје буду јефтинији.

ГЛАС: На шта мислите?

ДОДИК: Овдје ћете чути медије како питају а шта ради власт. Веома се тешко супротставити ако је државна политика Њемачке да привуче младе људе и да им неке бенефите. Јесте да ми морамо да реагујемо, али морамо рећи да је то државна политика тих земаља да прихвате младу радну снагу за коју не плаћају образовање. Њемачка је шездесетих била у проблему. Многи су тада отишли, нису се вратили. Кад напуне своје квоте, онда се то мало заустави. Онда не можете ни визу да добијете, а камоли радну дозволу. Кад сте им потребни, све може. Данас је довољно да имате неког рођака са неком малом фирмом, да он напише позивно писмо да сте му потребни као радник и да одмах добијете тамо радну дозволу. То није могло прије пет година никако да се деси. И сад овдје постоје као невладине организације које су формирале владе тих западних земаља које овдје форсирају причу да ништа не ваља и онда они овдје праве апатичне људе. Не кажем да овдје тече мед и млијеко, али ја говорим да је то креација. Ми смо овдје затворени, не може ни БиХ ни Српска изаћи на финансијско тржиште Европе као што раде друге земље. Направите анкету о тим људима који су отишли прије годину дана и питајте их како су.

ГЛАС: Многи одлазе јер су разочарани у систем.

ДОДИК: Који систем? И ја сам разочаран у систем. И ја кажем да је БиХ назор земља.

ГЛАС: Али, ви нећете емигрирати.

ДОДИК: Молим?

ГЛАС: Нећете емигрирати. Ови људи су отишли зато што су разочарани.

ДОДИК: У шта, у који систем?

ГЛАС: У корупцију, непотизам, у министре са фалсификованим дипломама...

ДОДИК: Има тих проблема. То је дефинитивно. Али тај систем болоњског образовања наметнула је ЕУ. Они хоће да праве људе за себе, а не за нас. Катастрофално је да се ми овдје не успијевамо бавити капиталним питањима. Ја не успијевам, ево то је мој највећи неуспјех у политици, јер нисмо успјели да направимо десет бизнисмена који би могли да се носе у регионалној конкуренцији. Не може, чим крене нешто, одмах је нека корупција, одмах СИПА упада. Па Слободан Станковић не излази са испитивања и нико неће да се извини кад погријеши. Јесам ли био пет година по истрагама па опет траже неку нову врсту спекулације. У ФБиХ нико никог не дира. СИПА не дира, судови не дирају. Имате најмање пет приватника који имају промет милијарду марака. Овдје чим се неко дигне да ради, одмах долази СИПА. Ми смо овдје положили камен темељац за зграду РТРС-а, нисмо се ни окренули, почела је истрага против мене, Слободана Станковића и Драгана Давидовића. Четири године трајало. И онда имате медије који то проблематизују, имате те твитераше и аналитичаре, свашта насоле, то иде у јавни простор. Када је била прича коју је смислио онај Маргетић о десет милиона које наводно мој син има, сва хајка се дигла, а када сам га тужио и добио, нико није објавио.

Ми сви заједно и ви који имате неповјерење према политичарима и неким људима, пробајте да се мало издигнете и мало видите гдје смо у окружењу. Како је могуће да све што долази од стране тих НВО које плаћа Запад да је то баш најбоље?

ГЛАС: Јул је мјесец комеморација и сјећања на страдале током протеклог рата. Недавно сте рекли да је дошло вријеме за прекид срамног завјета ћутања о злочинима над Србима у Подрињу. Ко треба да прекине тај завјет и како?

ДОДИК: Читава једна концепција ишла је за тим да буде исфаворизована прича о страдању Бошњака на том простору, од тога да говоре да је то геноцид, да се потпуно минимизирају српске жртве, да у оном извјештају нема ниједног страдалог Србина. Направили су мит о Сребреници око ког се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички јер нема озбиљног народа без мита. То могу да разумијем. Ево сада и Европа тражи забрану негирања геноцида. Зашто траже? Па зато што нису сигурни у ту причу. Зашто би се доносио закон о томе? Зато што нису сигурни да чињеницама то могу да покрију. Ако је био геноцид, нема разумног човјека који не би пристао на ту квалификацију. Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом вијеку. Страшан злочин се десио од стране неких Срба, али ни Хашки суд, осим квалификације која се протеже по систему већ пресуђеног дјела, није никад био тачан у броју страдалих. И сад нама говоре да морамо нешто да признамо. Ето нећемо.

ОБА ме није демантовала

ГЛАС: Тврдите да ОБА прати неке медије...

ДОДИК: Мени је било интересантно да они медији које нисам навео да су праћени, о томе нису објавили ништа...

ГЛАС: Нисте навели ни “Глас”, па смо имали двије стране.

ДОДИК: Добро, ви сте имали. Неки други нису. А није било никаквог демантија из ОБА.

ГЛАС: А шта је циљ?

ДОДИК: Да се дође до људи који креирају уређивачку политику...

ГЛАС: Да их неко окрене против Вас?

ДОДИК: Не против мене, нисам ја проблем. Овдје је у питању трајна вриједност која се зове Република Српска. Сва је прича у томе. Не тражим од тебе, ни од вас, да мене подржите. Никад нисам назвао вашу редакцију, чак ни у вријеме када је “Глас” био државни, нисам звао. Знам да има људи који редовно зову неке друге редакције. Анализирајте сарајевске медије, па ћете видјети како то функционише.

Позив из њемачке амбасаде

ГЛАС: На шта мислите када кажете да је БиХ затворена?

ДОДИК: Зашто кад нас толико воле, зашто нам не дозвољавају приступ кредитима. Зашто је за нас у њиховим банкама камата три или четири одсто, а за њих нула. Како наш привредник да буде конкурентан њемачком којег држава стимулише. Ми овдје чим нешто дамо, они говоре да је то корупција. Њихова предузећа подржавају њихове државе. Затворили су нас. Имате Централну банку БиХ која депонује новац у Дојче банку која пропада и то сви знају у Европи. А то кад пукне тамо, онда ће рећи да је неспособна власт у БиХ. Кад сам јавно говорио о том питању, да треба повући те депозите, онда је мој сарадник из кабинета позван од стране њемачке амбасадорке, која му је рекла да то није баш добра идеја господина Додика. А јел, није добра идеја? Треба да чекамо да пропадне тих три или четири милијарде. О томе нико неће да прича. Додик о томе говори па испада црна врана.

Подршка сваком потезу Србије

ГЛАС: Како тумачите понашање албанског предсједника на јахоринском самиту?

ДОДИК: Они сматрају да је Косово независно, Мета је тражио од БиХ да то призна, а наравно, то тражи и од Србије. Рекао сам му да од нас то не може да очекује, да ми подржавамо само оно што договоре Приштина и Београд. Наравно, и премијерка Брнабић је веома јасно рекла да то може да буде само провокација. Оно што је очигледно су нови процеси који могу имати различите импликације и питања зашто неко може, а неко не, или да будем прецизнији, зашто то могу Косово и Албанија, а не могу Српска и Србија.

ГЛАС: Може ли прича о заједничким амбасадама самопроглашеног Косова и Албаније да покрене истовјетну причу када су у питању Српска и Србија?

ДОДИК: Кад одем у иностранство, чешће се виђам са амбасадорима Србије него са овима из БиХ. Европа сматра, односно онај дио који признаје Косово, да је та прича о њиховим амбасадама уредна. Али, тај раст албанског национализма биће још већи у наредном времену.

ГЛАС: Плашите ли се насиља?

ДОДИК: Познато је да Хашим Тачи и та дружина размишља о блицкригу на сјеверу Косова и Метохије, али спремност Србије да реагује није ништа мања и не треба занемарити ту спремност. Сам Александар Вучић је говорио да се Србима више неће десити нешто слично “Олуји”. Могу да посвједочим у задњих пет година да је Србија поправила стање своје војске. Али, треба избјећи насиље. Ми смо одавде рекли да не дајемо пристанак да БиХ призна Косово. Рекли смо да идемо за оним што ради Београд и оно што Србија учини или не учини, ми ћемо да стојимо иза тога. То је јасна ситуација. Ако дође до екстремних ситуација, ми ћемо бити на страни Србије.

ГЛАС: Шта подразумијевате под екстремним ситуацијама? Шта ако Србија призна Косово?

ДОДИК: То је хипотетичко питање. Тешко је у интервјуима за медије и нама политичарима причати о хипотетичком оквиру и неколико пута сам буквално медијски настрадао због те приче, због карата, овог или оног. У суштини, дакле, какав год био став Србије, ми ћемо бити уз Србију. Другачије не можемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.