Милић: Влада Српске интервентно прати кретање стопе инфлације
ТЕСЛИЋ - Влада Републике Српске прати кретање стопе инфлације и раста просјечне плате и уколико дође до повећања плате сасвим је сигурно да ће бити и ванредног усклађивања пензија, изјавио је данас у Теслићу директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Српске Младен Милић.
”Уколико се укаже потреба да се задржи достигнути износ учешћа просјечне пензије у просјечној плати од 44,37 одсто, а обезбиједе се реални извори финансирања, сасвим је сигурно да ће се посегнути и за неким ванредним усклађивањем пензија”, рекао је Милић новинарима у Теслићу гдје присуствује састанку Управног одбора Удружења пензионера Републике Српске.
Милић је навео да се, на основу економских параметара од посљедњег квртала протекле године и прва два мјесеца ове, стопа раста инфлације полако смирује и да долази до пада.
“Уколико дође до повећања плата, одмах ће се то одразити на учешће просјечне пензије у просјечној плати и сасвим сам сигуран да ће Влада са посебном пажњом, као и што посвећује најстаријој популацији, више од 277.000 корисника права Фонда, максимално водити рачуна и имати разумијевања да задржи у овим тешким економским, финансијским и другим условима, достигнути материјални положај корисника права”, рекао је Милић.
Он је подсјетио да је у посљедњих 10 година било 20 повећања пензија, од тога седам редовних и 13 ванредних, а да укупно кумулативно повећање пензија износи више од 75,5 одсто.
“Само у периоду јануар 2022-јануар 2023. године номинало повећање пензија износило је 27,5 одсто, односно непуних 30 одсто кумулативно, и то је процентуално највеће повећање пензија на простору бивше Југославије”, навео је Милић.
Он тврди да тадашња Влада Српске није имала храбрости од 2007. до 2010. године да у јачем интензитету проведе реформу пензионог система и да Народна скупштина усвоји Закон о пензијско-инвалидском осигурању, такозвани реформски закон, који је у примјени од 1. јануара 2012. године, и да данас са ове позиције сасвим сигурно не би говорили о 277.000 корисника права већ можда око 350.000.
Милић је подсјетио да је данас евидентирано више од 330.000 осигураника, а свега 277.000 корисника права, и да је тај однос између активних и пасивних корисника нарастао на стопу 1,19 напрема један, а да је најнижи био 2015. године кад је износио 1,12 напрема један.
“Данас имамо у континуитету раст и побољшање. Подсјетићу да смо 2010. и 2011. годишње имали раст броја корисника права за 10.000 до 12.000, а да посљедњих пет до 3.000, максимално до 3.300 на годишњем нивоу и значајно је успорен тај прилив”, истакао је Милић.
Према његовим ријечима, корисници права су 2007. године у просјеку одлазили у старосну пензију са 47,5 година.
“Данас, 15 година касније, скоро 63 године, што значи да све дуже осигураници раде и користе право да у складу са Законом о раду раде до 65 године”, навео је Милић.
Он је указао да је у посљедње четири године у континуитету евидентиран пораст броја корисника права на старосну пензију, па чак и на инвалидску, а који истовремено стичу и статус осигураника по одређеним односима - заснованом радном односу на пуно вријеме, пола радног времена, два сата и најчешће се ради о дефицитарним занимањима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
