Милић: Кочићева Крајина памти злочине и пита зашто су некажњени
БЕОГРАД - Крајина Петра Кочића памти пад 13 западнокрајишких општина 1995. године и злочине над Србима и онако пуста пита се зашто злочинци нису одговарали, изјавила је Ранка Срдић Милић, предсједник Савеза крајишких удружења из Новог Сада, у чијој ће организацији вечерас у Банстолу на Фрушкој гори бити обиљежен Дан сјећања на страдање Срба западне Крајине.
Милићева је подсјетила да су голгота и распеће западнокрајишких општина које су биле у саставу Републике Српске почели 28. јула и трајали до 10. октобра 1995. године, када је у здруженом злочиначком подухвату Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије у операцијама "Сана 95", "Јужни маестрал", "Јужни потез" са огњишта протјерано најмање 120.000 људи, а 1.664 убијено, док се многи воде као нестали.
Она је нагласила да је тада на том простору оформљено 13 логора за Србе, а да је иза злочинаца остало најмање 20 масовних гробница.
"Највише се зна за масовну гробницу у Мркоњић Граду гдје је пронађено 181 тијело, али, осим ње, било их је и у Камену код Гламоча гдје је пронађено 108 тијела, Царевом Пољу код Јајца 90, Шушњару код Санског Моста гдје су пронађена тијела 72 убијена Србина", рекла је Милићева Срни.
Она је истакла да за ове злочине нико није одговарао.
Милићева је подсјетила да су јединице хрватске војске на данашњи дан 1995. године у селу Бравнице код Јајца гранатирале аутобус са српским избјеглицама из Доњег Вакуфа, Јајца и Травника, при чему је живо спаљено или накнадно стријељано 80 људи, од којих 12 дјеце.
"Неки од преживјелих су лијечени у Ливну, гдје су доживјели накнадне тортуре по националној основи", рекла је Милићева и подсјетила да је нападом командовао Дамир Крстичевић који је након рата био министар одбране Хрватске.
Она је нагласила да је, након што су западнокрајишке општине доживјеле страшна материјална разарања и уништење комплетне привреде и инфраструктуре, учињено све да се Срби никада тамо не врате.
Милићева је рекла да посебан проблем у култури сјећања на пад западнокрајишких општина представља и то што их људи, чак и они најученији, доводе у везу за хрватском злочиначком акцијом "Олуја", иако су неке од 13 западнокрајишких општина пале и прије 4. августа.
Она је навела да су крајишка удружења у Новом Саду, управо из жеље да из заборава отму страдање завичаја, од 2017. године почела у Храму Благе Марије у насељу Банстол на Фрушкој гори обиљежавати Дан сјећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године.
"Датум 13. септембар је и дан пада Дрвара и убиства праведника у Бравницама, али и дан Светих српских јасеновачких новомученика, а 13 је и западнокрајишких општина", рекла је Милићева, која ће, осим за 1.664 жртве, прислужити свијећу и за тетку која јој је погинула на рукама у Шиповљанима код Дрвара, док су бјежали из родног Гламоча.
У љето и јесен 1995. године са подручја 13 општина западне Крајине – Гламоч, Грахово, Дрвар, Петровац, Рипач /Бихаћ/, Купрес, Јајце, Кључ, Сански Мост, Крупа на Врбасу, Србобран /Доњи Вакуф/, Шипово и Мркоњић Град, са вјековних огњишта је прогнано више од 120.000 Срба, а убијено и нестало 2.014 српских војника и цивила.
У комбинованим акцијама Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ за неколико мјесеци, уз звјерства која су тада почињена, трајно је промијењена демографска слика општина у којима су вијековима живјели Срби.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
