Милановић: Некима у БиХ смета и сам спомен конститутивности
БРДО КОД КРАЊА- Због противљења два члана Председништва БиХ, бошњачког Шефика Џаферовића и хрватског Жељка Комшића, који је у то тијело изабран гласовима Бошњака, на данашњем самиту Брдо-Бриони није усвојена декларација, већ само закључци, а хрватски предсједник Зоран Милановић поручио је да, како је рекао, "некима у БиХ смета и само спомињање појма конститутивних народа".
“Легитимно представљање конститутивних народа на свим нивоима власти у БиХ кључно је за стабилност државе, као и искрена преданост свих политицких лидера процесу изборних реформи у пуном сагласју са ЕУ стандардима”, требало је на приједлог загреба да пише у заједничкој декларацији која није усвојена на самиту Словенија, Хрватске и лидери шест земаља Западног Балкана.
Милановић је на заједничкој прес конференцији са словеначким колегом Борутом Пахором након састанка рекао да „некима напросто смета само спомињање” појма конститутивности три народа.
"Мој приједлог прије неколико дана, у припреми овог састанка, био је да се у документу спомене и конститутивност народа у БиХ. Мени, нама, многима се то чини као минимум стандарда, али колеге из БиХ, неки, то нису дали и тај приједлог је одбијен", рекао је Милановић.
Милановић се „са слицним проблемом суочио” и средином прошле године на састанку на врху НАТО-а када је морао да се "бори и пријети блокадом заједницке изјаве” како би у завршни текст ушао „само спомен Дејтонског споразума".
"То вам говори у каквим околностима живимо и да се морамо борити за темељна права”, рекао је Милановић.
Данас усвојеним Закључцима чланице Процеса Брдо-Бриони су, измеду осталог, поручили Еуропској унији да је њено проширење битно и да је кључно да се оно убрза. Европски савез позван је да помогне Западном Балкану у борби са енергетском и економском кризом, као и да се укине визни режим.
ЕУ је позвана и да Босни и Херцеговини да статус кандидата до краја ове године.
Милановић је рекао да у дијелу Европске уније, посебно на западу, „постоји дубока резерва” према европском путу земаља Западног Балкана те да је она „толико дубока" да се, како је казао, "може резати”.
Према Милановићевим ријечима, јасни показатељ тога је била одлука ЕУ из јуна ове године када је статус кандидата додељен Молдавији и Украјини, али не и БиХ.
„Ја то сматрам моралним ужасом”, рекао је Милановић и поновио да би он „да је био на позицији хрватског представника” у Европском савјету условио статус кандидата двјема земљама источног партнерства с додељивањем статуса и БиХ.
Хрватски предсједник је рекао да то понавља „не зато да чини штету Украјини, јер јој то неће помоћи” као ни БиХ. „То је симболицно, али показује одредени однос, гард, став”, рекао је и додао"
„Ођедном Украјина може, а БиХ не може. Организација која тако води своју спољну и регионалну политику није на правом путу”, закључио је Милановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
