Милан Крстић: Де факто значи и де јуре признање Косова

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор на Факултету политичких наука у Београду Милан Крстић, коментаришући сву голготу кроз коју пролази српски народ на тим просторима, истичући како њихов живот све више подсјећа оном у гету.

- Једино они знају како им је и шта све морају да проживљавају. Та њихова агонија није од јуче, траје већ деценијама и то је заправо најбитнији део читаве приче о Косову и решењу његовог статуса. Велики број српског становништва, поготово након последњих немилих догађаја, напустио је јужну српску покрајину. Влада велики страх, који је последица разних репресивних мера које спроводи Курти. Наравно, ту је и велика неизвесност, јер нико од њих не зна шта носи сутрашњи дан. На тај начин се из Приштине шаље порука Србима - “ви нисте овде безбедни, а ни добро дошли”. Мислим да је велика грешка направљена када су Срби изашли из власти и полиције, јер је то направило једну врсту безбедносног вакуума, који су власти у Приштини искористиле да спроведу оно што су наумиле. Срби са севера данас не могу да купе српске производе, а влада и велика несташица лекова. Зато сматрам да би ову ситуацију требало што пре решити, нормализовати стање, пронаћи решења како би се овај егзодус зауставио - каже Крстић. 

ГЛАС: Недавно је “петорка” коју је предводио Мирослав Лајчак посјетила Београд, а онда је услиједила и посјета предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Како гледате на њихове захтјеве да Србија де факто призна независност Косова.

КРСТИЋ: Ово је први пут да је јавно затражено од Србије да де факто призна Косово. До сада је то увијано у разне обланде. То до сада није био случај. Сматрам да се ради о поруци Брисела која се може тумачити на два начина. Први мотив могао би да буде - упозорење Србији, односно Београду.

Иза те претње вероватно се крије и некаква казна. Ако некоме кажете да од њега очекујете да де факто призна Косово, то није ништа друго до отворени притисак. Оно што збуњује, јесте то што нико од тих европских званичника није појаснио шта је мислио под тим да Србија мора де факто признати Косово, осим да се морају имплементирати споразуми из Брисела и Охрида.

ГЛАС: А који је други мотив?

КРСТИЋ: Он се може наслутити из изјава Урсуле фон дер Лајен датих у Приштини када је признала да се на овај начин жели изаћи у сусрет Аљбину Куртију, како би он могао пред својим јавним мњењем рећи - “пошто је Србија и де факто признала Косова, и пошто сам добио гаранције од међународних партнера, и ми ћемо направити уступак Београду”.       

ГЛАС: Де факто признање први пут употријебљено је у случају Источне и Западне Њемачке након чега су обје државе функционисале као самосталне државе, иако се формално међусобно нису признале. Да ли Србија може да пристане на тако нешто?

КРСТИЋ: Сматрам да се не може говорити о де факто признању све док се јасно не прецизира шта би оно могло значити. Знамо шта је де јуре, али не и де факто признање. Можемо само претпостављати. Оно што би према мом неком мишљењу могло бити то де факто признање, јесте то да Србија евентуално дозволи улазак Косова у Уједињене нације. На тај начин, наводно, не признајете де јуре Косово, већ то радите де факто. По оној народној - “није шија, него врат”. Мислим да је то поента свих ових притисака на Србију на које се не смије никако пристати. Уколико би власти урадиле то би значило заокруживање “међународног признања независности Косова”. 

ГЛАС: Шта би требало урадити како би се тензије спустиле и вратило колико-толико нормалном животу? Да ли су нови избори и формирање ЗСО добар почетак, да ли је на тако нешто спреман Аљбин Курти?

КРСТИЋ: Свима је јасно да без формирања заједнице српских општина на Косову нема решења и напретка. То је први и основни услов да би се ствари покренуле са мртве тачке, али спорно је шта ће се уопште налазити у статуту те заједнице и то је за сада велика мистерија. Европска унија је имала одређени предлог ког нисмо могли да видимо, док је председник Александар Вучић истакао како се један део договорених принципа са састанака одржаних 2013. и 2015. године налазе у њему, али не и који.

Моје неко мишљење јесте то да у том статуту, под обавезно, мора стајати све што је дефинисано 2015. године, јер једино то што је тада договорено и прецизирано може гарантовати опстанак Срба на тим просторима. С друге стране, Приштина сматра да све што је уставни суд Косова прогласио неуставним не може бити предмет разговора и преговора.

ГЛАС: И то је опет једна пат позиција.

КРСТИЋ: Видећемо да ли ће доћи до приближавања ставова Београда и Приштине те које ће надлежности имати та заједница српских општина, чије је формирање више него насушна потреба тамошњих Срба.

Сматрам да је Србија у неком претходном периоду направила низ пропуста па и када је пристала да повуче све државне органе са Косова и Метохије, а да при том није добила ништа заузврат па ни поменуту ЗСО. Када је у питању будућност, верујем да ће доћи до смиривања стања, али да ће формирање ­о­ве заједнице и даље бити на неком дугачком штапу. Нажалост.

Глобално потреси

ГЛАС: Зашто се дијелу међународне заједнице толико жури?

КРСТИЋ: Кључни разлог - Украјина, али и због опасних глобалних потреса на Кавказу и Блиском истоку. Очигледно је да свет, којим је до сада владао запад, ушао у опасну интересну конфронтацију. Појавиле су се и друге силе које се томе противе и не желе ту хегемонију и доминацију. С једне стране имамо Русију, а с друге земље Европске уније и САД. У том необјављеном рату западне земље желе елиминисати руски утицај где год то могу, поготово у оним деловима света које сматрају својом интересном сфером, двориштем. Међу тим земљама су Србија, али и Република Српска које су културно-историјски, енергетски и на разне друге начине повезане са Русијом. Можда би ова прича била другачија да се није десила Бањска, јер је Курти искористио тај догађај да до максимума радикализује ситуацију на КиМ и врати овај проблем у међународни фокус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.