Мигранти стижу из Турске и Марока

Милош Васиљевић
Мигранти стижу из Турске и Марока

БАЊАЛУКА - Гранична полиција БиХ (ГП БиХ) у првих седам мјесеци 2023. године од покушаја незаконитог уласка у БиХ са територије Србије и Црне Горе одвратила је више од 2.500 особа, што је за 450 особа више него за исти период прошле године.

Истакли су ово за “Глас Српске” из ГП БиХ појашњавајући да је за кретање и боравак странаца у БиХ надлежна Служба за послове са странцима. Додају и да ГП БиХ континуирано прати стање незаконитих миграција на државној граници БиХ и предузимају све мјере и радње у складу са закону, с циљем заштите државне границе и спречавања незаконитих прелазака.

- Највише је држављана Авганистана, Турске, Пакистана, Марока, Бангладеша. Највећи број незаконитих миграната откривен је ван подручја граничних прелаза, односно у граничном појасу - рекли су из Граничне полиције БиХ и додали да су током прошле године у незаконитом преласку државне границе, као и у покушају незаконитог преласка државне границе открили 14.309 људи.

Коментаришући податке да је за разлику од ранијих година ове све више миграната из земаља које нису погођене ратним дешавањима, економиста Саша Грабовац каже за “Глас Српске” да су разлози вјероватно економске природе.

- Одувијек је постојао велики број политичких азиланата који долазе у државе које им дају азил због тешке економске ситуације. Њихова је жеља да побољшају свој економски положај и уопште услове живота. Ни ово вријеме се не разликује од посљедњих неколико деценија, од времена револуција у Африци и на Блиском истоку па све преко Авганистана и Пакистана. Сви они теже за бољим животом, а једна од рута које бирају је и преко БиХ. Зато и биљежимо релативно велик број таквих миграната - рекао је Грабовац.

Декан Факултета за безбједност и заштиту Бањалука Слободан Жупљанин каже за “Глас Српске” да су мигрантска криза и проблеми са мигрантима проблем који у БиХ егзистира више година и он с времена на вријеме добија на јавном значају. Упозорава и да није успостављен поуздан механизам за контролу кретања миграната у БиХ, јер да је то урађено, данас у БиХ не бисмо имали мигранте, већ само људе које улазе на законит начин у земљу.

- Почело је са појавом пандемије вируса корона па са руско-украјинским сукобом мигранти су отишли у други план, а од тада се у јавности много мање зна шта се догађа - рекао је Жупљанин.

Према његовим ријечима, велики проблем представља и то што углавном долазе људи без докумената, којима се не зна ни идентитет и за које се само претпоставља да су из одређених земаља.

- Немамо ни тачне, а ни поуздане податке ко је и из којих разлога напустио матичну земљу и због тога је потребно урадити детаљно истраживање, сачинити стратегију да би све било јасније - казао је Жупљанин.

Безбједност

Према ријечима Слободана Жупљанина људи су се увијек кретали и крећу се. Додаје да им БиХ није била интересантна као крајње одредиште.

- Додуше било је и случајева у БиХ да су нека од тих лица чинила одређена противзаконита дјела и дјела тероризма, што је увијек проблематично питање. Било је убистава и рањавања, пљачки и покушаја силовања. Ако имамо ту генезу развоја догађаја, онда не можемо са поузданошћу тврдити који је разлог њиховог доласка, јер су они само њима познати - казао је Жупљанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана