Марковић: Бошњачка култура сјећања заснована на позивању на освету
БЕОГРАД - Историчар Предраг Марковић изјавио је да Бошњаци имају легитимно право да памте своје жртве, али да је проблем што они читаву своју културу сјећања суштински заснивају на мржњи и на некој врсти позивања на освету.
"А видели смо да се то не завршава добро. Ако они сматрају да је половина БиХ насељена `геноцидним народом`, како мисле да заједнички граде будућност?", пита Марковић.
Он је навео да је Резолуција о Сребреници која је у мају усвојена у Генералној скупштини УН, јако штетна и да не само да не води помирењу, већ је "веома завадила људе на Балкану и ископала и загребала старе ране".
"И колико је парадоксална, види се по томе да председник Европског савета Шарл Мишел и хрватска Влада сматрају да је црногорска резолуција о Јасеновцу непотребно враћање у прошлост. Па и Сребреница је враћање у прошлост. Значи, једанпут враћање у прошлост одговара, као хуманистичка декларација, други пут кажу да је то непотребно враћање у прошлост", рекао је Марковић.
Он је нагласио да треба питати и Мишела и Владу Хрватске да ли они бране НДХ, пошто је ЕУ настала на антифашизму.
"Да ли се сад они залажу да се забораве злочини НДХ, који су међу највећима у Другом светском рату? У том смислу, већ сто пута је речено да Резолуција о Сребреници нема добре стране и да неће имати велике последице", рекао је Марковић.
Он сматра да су логори Маутхаузен и Дахау убачени у назив црногорске резолуције, да не би испало да документ има антихрватски карактер, при чему је то мало неспретна одлука, јер Маутхаузен и Дахау нису логори смрти.
"Дахау је доста мањи од Јасеновца, а Маутхаузен је један од највећих логора по броју затвореника, али није логор уништавања, као што су логори у Пољској или Јасеновац", рекао је Марковић за Танјуг.
На питање да објасни сличности и разлике између злочина какви су геноцид у Руанди и Холокасут, са ратним дешавањима јула 1995. године у Сребреници, Марковић је напоменуо да је ријеч "геноцид" изгубила сваку употребну вриједност.
"Недавно је канадски парламент донео декларацију, по којој је геноцид - умирање индијанске деце по интернатима, при чему, није нико хтео да побије ту децу. Они су умрли од лоших услова и злостављања. Четири хиљаде индијанске деце је отимано од својих породица и умирало у тим интернатима, али то је трајало сто година. Ни по ком основу то не може да буде геноцид. Ако је то проглашено за геноцид, врло је тешко рећи шта није геноцид", сматра Марковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
