Марија Јововић промовисала књигу о атентатору на Анту Павелића: Желим да сви знају истину о мом оцу

Ово је изјавила Марија Јововић, његова кћерка и ауторка првог дијела књиге “Благоје Јововић - српски херој у вучјој јазбини”, која говори о српском родољубу из Косића код Даниловграда у Црној Гори, из племена Бјелопавлића, а који је 1957. године у Аргентини извршио атентат на Анту Павелића, поглавника НДХ, оснивача и вођу усташког покрета.

Јововић је био припадник бјелопавлићке четничке бригаде, а пуцао је у Павелића у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Ајреса, гдје се након завршетка Другог свјетског рата скривао усташки поглавник који је од повреда преминуо 1959. године у Мадриду.

Књига о његовом животном путу и потјери за нацистичким злочинцем, која је недавно изашла из штампе, представљена је у Српцу, у организацији Уједињеног равногорског покрета, а недавно су промоције одржане и у Београду, Новом Саду, Подгорици и Даниловграду.

- Мој отац је десет година трагао за Павелићем који се под окриљем Ватикана и тајних служби крио у Италији у једном католичком манастиру, а затим побјегао у Аргентину, гдје су се скривали и други усташки ратни криминалци. Од једног Црногорца који је тамо радио као полицајац, чуо је да је легитимисао човјека у чијим документима је писало аргентинско име, а заправо то није био нико други до Павелић и тако га је открио - рекла је Марија.

Са групом четника тада је организовао и извео атентат 10. априла 1957. испаливши пет метака у усташког поглавника, од чега су га погодила два.

- Јаучући и плачући, молио га је за милост, а мој отац га није докрајчио. Павелић, који је боловао од дијабетеса, никада се није опоравио - рекла је Марија и додала да ће више ријечи о томе бити у другој књизи која излази на љето ове године.

Осам година након атентата Благоје се оженио Аргентинком Гладом са којом је стекао троје дјеце, кћерке Марију и Габријелу и сина Гаврила. Никоме од њих није желио рећи да је управо он био атентатор на Павелића, а истина се сазнала 55 година касније када су колективно посјетили манастир Острог.

- Тамо се исповједио митрополиту Амфилохију, а затим је и нама све признао. Он га је охрабрио да своју причу подијели са јавношћу и од тада се трудимо да истину изнесемо на видјело јер су многи конструисали разне теорије да је био плаћеник, што нема везе са стварношћу. Он је био пажљив отац и муж који је био цијењен у друштву и велики патриота и желим да српски народ на овај начин сазна за његов подвиг - истакла је Марија.

Прије двије године присуствовала је у Београду откривању спомен-плоче са његовим именом гдје је тамошња Загорска улица у Земуну добила назив улица Благоја Јововића, а у Сопоту је освануо мурал са његовим ликом.

- У Даниловграду сам била на трибини посвећеној њему у част и тамо планирају да му дигну споменик, а у Јагодини је прије три године отворен спомен-парк посвећен Благоју Јововићу и Гаврилу Принципу - истакла је она.

Слободан Марић, војвода мотајички из Уједињеног равногорског покрета Србац, рекао је да је у овој општини одржана једина промоција књиге за Републику Српску, и то с разлогом, јер је Србац први у Европи 10. септембра 1942. године ослобођен од усташа од стране четника и најдуже је био под влашћу Југословенске војске у отаџбини коју су чиниле четничке јединице Драже Михаиловића.

- Четници су ослободили Србац, највише захваљујући врсном стријелцу из краљеве војске који се попео на црквени звоник и ликвидирао до тада неприкосновеног усташког митраљесца, након чега су се усташе дале у бијег. Сматрам да би једна улица у Српцу требало да носи назив по једном од славних команданата из тог периода - рекао је Марић.

Војвода паљански Саша Николић истакао је да се ради о великом српском јунаку који је наш нови Гаврило Принцип и Милош Обилић.

- Дошао сам у Србац на промоцију испред потомака жртава Другог свјетског рата, јер су од мог дједа са мајчине стране усташе у Другом свјетском рату побиле сву фамилију. Убили су му брата од десет година, а сестру од 13 живу бацили у ватру. Захваљујем Благоју Јововићу који је пуцао на највећег крвника који је желио да уништи српски народ на овом простору - истакао је Николић.

Прича о Благоју Јововићу преточена је и у књигу “Два метка за Павелића”, аутора Тихомира Бурзановића, новинара и публицисте који је интервјуисао Јововића након његове посјете Острогу.

Углед

Боравећи у Аргентини, Благоје Јововић је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац, створивши значајан капитал. Био је утемељивач и добротвор црквене општине “Свети Сава”, један од оснивача Удружења бораца “Дража Михаиловић” и члан управе друштва “Његош”. Преминуо је 1999. године у Росарију, свега два мјесеца након што је први и посљедњи пут посјетио завичај након атентата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.