Марфи тјера инвеститоре због својих фрустрација

Истакао је ово предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић коментаришући све учесталије недипломатске иступе америчког амбасадора Мајкла Марфија, али и санкције и притиске којима је све више изложена Република Српска, међу којима је и најновије упозорење Стејт департмента евентуалним иностраним инвеститорима да би се могли суочити са великим проблемима уколико планирају да покрену неки пројекат у Српској, јер она, наводно, нелегално присваја државну имовину. 

Према ријечима Ћосића, Република Српска потпуно је сигурно окружење за инвестиције које има јасно уређен правни систем и све законе који регулишу пореску политику, подстицајну политику, пословно окружење и пословање привредних субјеката. Оцијенио је и да америчка порука инвеститорима да не улажу у Српску довољно говори о њиховим намјерама. 

- То је покушај отежавања пословног амбијента с циљем минимизирања пословања привредних субјеката у Српској било домаћих, било страних. То је потпуно дестимулативно - оцијенио је он указујући да не постоји у свијету примјер да се неко на такав начин понашао према пословном окружењу.

Каже и да човјек који посматра све ово као активан учесник привредног и сваког другог облика живота у Српској може рећи да је овај народ издржао разне зулуме, од турских, аустроугарских, њемачких, па ће издржати и овај несрећни амерички зулум. 

Усамљени јахач

Сличан став има и правник Огњен Тадић, који се осврнуо и на однос америчке администрације према БиХ. Указује да је америчка амбасада у БиХ недавно објавила текст под насловом “Заједнички интереси САД и грађана БиХ”.  Чак и ако се, како каже, занемари чињеница да у политичком смислу нити постоји Америка као политички субјект, нити постоје грађани БиХ као јединствени политички корпус, не може се одупријети утиску да америчка амбасада потпуно негира постојање БиХ и њене унутрашње структуре и да интересе становништва једне самосталне чланице УН ставља директно под суверенитет САД. Изгледа да у америчкој амбасади, додаје, очигледно мисле да БиХ припада њима, попут Порторика, јер потпуно игноришу демократски изабране институције БиХ и њено чланство у УН. 

- Идеја америчког амбасадора да власти Српске упорно пита: “Гдје су паре”, додатни је израз таквог става америчке амбасаде, јер уколико би власти Српске одговориле америчкој амбасади гдје су паре, испало би да је та власт вазална, а не демократска, што је потпуно неприхватљиво. Ипак, изгледа да је америчка амбасада са таквим ставом остала поприлично усамљена, јер се чак ни Кристијан Шмит, узурпатор функције високог представника у покушају, више не оглашава, а други амбасадори Квинте одавно су направили дистанцу од тако агресивне политике и затворили се зидом ћутања. Коначно, и сама идеја амбасадора Марфија да одвраћа стране инвестиције од БиХ очигледан је израз фрустрације због неуспјеха такве политике америчке амбасаде -  каже Тадић.  

Истиче и да Република Српска ту нема друге, него да побиједи, јер она одавде никуда не иде, а амбасадор Марфи, поручује, “попут свих других каубоја ипак ће као усамљени јахач одјахати у сутон, скоро исто као и једино до сада видљиво послијератно америчко улагање у БиХ, роштиљнице 'Мекдоналдс', које је неславно завршило”.

Нови притисци

Након санкција уведених највишим званичницима, онда и појединим компанијама из Српске, амерички Стејт департмент упозорио је сада и иностране компаније које планирају да инвестирају или покрену неки посао на овим просторима да би могле бити суочене са санкцијама уколико буду дио, како је истакнуто, нелегалних и неуставних аранжмана са властима у Српској. Како се наводи у документу објављеном на њиховом сајту под именом “Анализа стања за инвестиције у БиХ за 2024”, инвеститорима се савјетује да би прије било каквог улагања или покретања бизниса требало да изврше ригорозну правну провјеру, односно потврде право на власништво земљишта, јер власти у Српској наводно неуставно покушавају преузети контролу над државном имовином. 

Како се даље истиче у овом документу, који је на свом “Икс” налогу дијелом објавила и америчка амбасада у БиХ, потенцијални инвеститори треба да потраже правно савјетовање како би се информисали о одлуци Уставног суда БиХ из јула 2024. године који је у два одвојена случаја пресудио да ентитети нису надлежни за располагање државном имовином на било који начин, укључујући пренос власништва, закуп, концесију или привремену употребу. У наставку овог документа, који Стејт департмент објављује сваке године, наводи се и да америчке инвестиције у БиХ нису до сада биле велике, напротив, да су биле изузетно мале, те да су и дугорочна улагања америчких компанија била минимална иако БиХ има једну од најнижих стопа ПДВ-а у региону. Интересантно, они који су састављали овај извјештај у ком се анализирају услови за инвестирање и дају препоруке истичу и да је БиХ богата природним ресурсима, пружајући потенцијалне могућности у енергетици, пољопривреди, дрвној грађи и туризму.

Представници бошњачких партија, али и појединих иностраних амабасада већ мјесецима покушавају створити слику, али и правно упориште да ентитетску имовину прогласе државном иако се она као таква нигдје не спомиње у Уставу БиХ. И сам Уставни суд БиХ је једном приликом то потврдио. Ради се о предмету У-5/98. Подносилац захтјева је био Алија Изетбеговић. Он је те 1998. тражио да се оцијени сагласност Устава Српске с оним државним, а у погледу уређивања имовинских односа. Уставни суд је тада донио одлуку да је Српска надлежна да уређује имовинске односе на својим просторима. 

Овај суд, међутим, 2011. напрасно мијења став. Колико је та одлука била правно смијешна и парадоксална, може се видјети из самог садржаја. У њој се наводи да је државна имовина и у ријекама, морима, језерима, а што не постоји нигдје на свијету, јер се ради о општим добрима која не могу бити ничије власништво. 

Интереси

Аналитичари, правници, али и економисти мјесецима указују да се иза приче о имовини, односно покушаја да се ентитети развласте и одузме им се имовина, а у шта се укључио и крњи Уставни суд БиХ, крију неуставни покушаји  стварања унитарне БиХ, што би онда омогућило и њено лакше увлачење у НАТО. На ред би онда дошли и вриједни природни ресурси, којима би загосподариле иностране компаније. Сматрају и да су санкције које су недавно уведене појединим компанијама у Српској, притисци на банке, али и најновије америчке препоруке инвеститорима да размисле о евентуалним посљедицама улагања новца у Српску, дио хибридног рата. 

Додају и да су лицемјерне тврдње америчких званичника да санкције наводно нису усмјерене против обичних људи, баш као и приче о демократији и слободама. Истичу да је бошњачка елита очигледно спремна на једну такву жртву. Као примјер наводе и случај такозваног Косова, гдје су готово сви уносни послови везани за енергетику додијељени америчким компанијама, па и пензионисаном америчком генералу Веслију Кларку који је бацио око на огромна налазишта угља. Било је ово, како истичу, враћање дуга. Марфи је, како кажу, очигледно имао намјере да буде попут Кларка. Због тога их, наводе, не чуди што се он толико својски труди да БиХ остане без јефтиног руског гаса, инсистирајући и пријетећи властима у ФБиХ да треба да уђу у пројекат изградње гасовода којим би се спојили на гасни терминал на Крку, а преко којег се у Европу транспортује углавном далеко скупљи амерички укапљени гас.

Како је могуће

Правници с којима је “Глас Српске” раније разговарао на тему имовине запитали су како је могуће да се 30 година након Дејтона неко пробуди једног јутра и каже како имовина не припада ентитетима. 

- Како је то могуће? Да је то надлежност БиХ, па то би ваљда било ријешено када је Дејтонски споразум кројен. Како је, примјера ради, питање приватизације ријешено? Како је то Република Српска продавала свој капитал у државним предузећима, баш као и у случају ФБиХ?! Да постоји државна имовина, како неки тврде, то не би било могуће - истакли су они.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.