Лукић, Трифуновић: Приштина би изгубила спор ако би тужила Београд за геноцид

 "Оваква размишљања Приштине и идеје су искључиво са политичким тенденцијама и намерама. У правном смислу, ако се и поднесе тужба то ће фактички бити немогуће да се докаже. Многи правни мешетари, наводни стручњаци воле да одређеним државама сугеришу да подносе тужбе и да се упуштају у огромне, тешке, скупе и гломазне спорове. Врло је извесно да од тог спора неће бити ништа", изјавио је Лукић за "Косово онлајн".

Коментаришући могућност да би новоформирани Институт за ратне злочине у Приштини могао да се бави прикупљањем доказа против Србије у тужби за геноцид, он је рекао да су политичари свуда у региону почели да злоупотребљавају питање геноцида и да користе термине "геноцидни народ".

"Геноцид је много више постао политичка него правна тема.

Ти термини нису правни, немају везе са кривичним делом које треба да се утврди да би могло да се говори о одговорности државе", навео је Лукић.

Он је рекао да власти у Приштини питање тужбе за геноцид против Србије користе искључиво из политичких интереса.

"Они имају озбиљан проблем са својом јавношћу везано за поступке који се воде пред Специјализованих већима у Хагу против значајних политичких личности и претпостављам да се ова терминологија и идеје јављају пре свега због унутрашњо политичких ствари", додао је Лукић.

На питање како би се хипотетички тај процес одвијао, Лукић је рекао да је за то надлежан Међународни суд правде, а пошто /самопроглашено/ Косово није призната од УН, интересе Приштине би могла да заступа нека држава, чланица ЕУ.

Он је напоменуо да, међутим, Међународни суд правде не утврђује кривичну одговорност и да је то немогућа мисија за било ког ко улази у такве идеје без јасних одредница о кривичној одговорности за геноцид.

Одговарајући на питање да ли би таква тужба имала икакве сличности са међусобним тужбама Србије и Хрватске гдје је био правни експерт Србије, Лукић је рекао да је та пресуда најбољи показатељ на који начин размишља Међународни суд правде, јер ниједна ни друга земљу нису могле да пруже доказе за геноцид.

"Када би била нека евентуална тужба за злочине на Косову, нема ниједан елемент који би могао да помаже да је ту постојао геноцид", оцијенио је Лукић.

Он је навео да би и Србија могла да поднесе против Приштине тужбу за геноцид, али да је то политичко питање и да би исход, према његовој процјени, био сличан у случају тужби Србије и Хрватске, односно одбачен.

Адвокат Ђорђе Трифуновић, некадашњи предсједник Војног суда у Београду, оцијенио је да ће Институт за ратне злочине у Приштини бити у функцији припреме тужбе за геноцид против Србије, али и као додатни притисак на Србију и Србе на Косову и Метохији.

Трифуновић је рекао да је могуће да су током полицијских и војних акција на Косову и Метохији 1998. и 1999. године почињени појединачни екцеси или злочини, односно да се није увијек поступало у складу са међународним конвенцијама, али да такви ексцеси не доводе до геноцида.

Он је навео да се геноцид доказује постојањем наредби, одлука политике и извршиоцима.

"Ако се неко системски пресељава, ако се некоме уништава вода, струја, приморава на исељење - онда је то геноцид, а ја не знам да је тако нешто постојало. Питање је како је српска страна тамо прошла, да ли је то геноцид? Да ли је геноцид принудно расељавање Срба, тровања хране и стоке, сеча воћњака и шума, одлазак деце у школу са пратњом?", додао је Трифуновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.