Лукић: Треба вратити кривично-правну одговорност за клевету и увреду
БЕОГРАД - Професор на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву Радомир Лукић изјавио је Срни да би требало вратити законска рјешења којим би за клевету и увреду важила кривична одговорност, додајући да је потребно и да се види шта може да се уради да се ријеше проблеми говора мржње и све присутнијег ширења лажних вијести.
Лукић је подсјетио да су клевета и увреда постојале у кривичним законима Републике Српске, али да је интервенцијом високог представника донесен Закон о клевети, који је практично неупотребљив.
Он је оцијенио да је култура политичког дијалога на нашим просторима, а и шире, исувише ниска да би била препрека за исказивање клеветничких и увредљивих изјава.
"Треба вратити у пуној мери правну, па и кривично-правну одговорност, а не само грађанско-правну за таква дела, јер клеветање и увреде заиста наносе душевну патњу онима који су оклеветани и увређени изјавама које нису истине и које иду за тим да умање нечији друштвени углед", рекао је Лукић за Срну.
Коментаришући позив Милорада Додика Влади Републике Српске да припреми законе о спречавању ширења лажних вијести, спречавању језика мржње и измјене и допуне Кривичног закона с циљем увођења клевете и увреде, те да их прилагоди европским конвенцијама, Лукић је указао да све то треба да се рјешава, али да пуну оцјену о хтјењима власти не може да донесе док не види "оно што је написано у облику норме".
Он је указао да је говор мржње сам по себи велики проблем, јер је релативно тешко одвојити оправдану критику од онога што јесте мржња и лош однос према другом и другима.
"Говор мржње није производ Европе већ САД и он је настао због расних сукоба или сукоба раса и етничких група које чине америчку нацију", подсјетио је Лукић.
Према његовим ријечима, у јавном простору постоји један говор који позива на кршење права других и дискриминацију према другима, што треба спријечити.
"Мислим да у кривичном закону има одредби под које то може да се подведе, али наравно да је боље када то буде изричито или експлицитно урађено", сматра Лукић.
Говорећи о ширењу лажних вијести, Лукић је подсјетио да је некада у кривичном законодавству постојало такво кривично дјело.
Констатујући да је ширење лажних вијести попут оних изборној крађи у посљедње вријеме узело маха, Лукић је указао да није добро када се политичка борба политичких конкурената, односно супарника, третира и води као борба политичких непријатеља.
"Друштво у којем постоје политички непријатељи не може да буде срећно, јер непријатељи један другог и униште, ако је то могуће. Надам се да је у политичком простору Републике Српске реч о супарницима, политичким неистомишљеницима или конкурентима", рекао је Лукић.
Како каже, политичка борба политичких конкурената допушта много тога, али и ту мора да постоји лијепа граница уважавања других и уздржавања од онога што је ширење лажних вијести.
"Немам текст нацрта закона, па не могу да кажем да ли је то добро или није и да ли је на тај начин сужен простор слободе јавне речи и слободе медија. Међутим, морам да приметим да су многи медији понашају као да су ту негде одмах испод Свевишњег и да им је све допуштено, па могу да пишу о свакоме шта им падне на памет, а да то не представља никакав деликт, ни грађанско-правни, нити кривично-правни", нагласио је Лукић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
