Лучиано Калужа, стручњак за међународне односе: Бриселу је БиХ потребнија више него што се чини

Он је у интервјуу “Гласу” говорио и да ли је могуће да након тога убрзо почну преговори са ЕУ, али и додао да би европско лицемјерје требало једном за свагда оставити по страни и показати право лице које ЕУ има према БиХ.

- Њихов приступ требало би да буде искрен према политичким структурама у БиХ - поручио је Калужа.

ГЛАС: Европски савјет 21. и 22. марта одлучује о отварању преговора са БиХ о приступању Европској унији. Сматрате ли да ће до тада све бити испуњено и да ће почети преговори са ЕУ?

КАЛУЖА: Лидери ће покушати да договоре и о локацији апелационог одјељења Суда БиХ, али ако је већ договорено да то буде Република Српска, онда и Република треба да одабере локацију која би требало да буде адекватна. Бањалука је лијеп град и природно се намеће да буде адекватна као локација, али то остаје на лидерима да договоре. Јасно је да су лидери усагласили већину услова. Међутим, изгледа је интерес ЕУ много већи да се отворе преговори, него што ми сами сматрамо да је важно. Вјерујем да је одлука у марту већ усаглашена и да ће то бити озваничено. Оптимиста сам у том погледу.

ГЛАС: Лидер СНСД-а Милорад Додик рекао је да траже јасан датум за преговоре. Сматрате ли да ће то бити испуњено, односно да ли је могуће да буде донесена одлука о отварању преговора без јасног датума?

КАЛУЖА: Све је могуће. Као што су нас ставили у неку чекаоницу у посљедњих пар мјесеци, могуће је да буду и недоречени. Промијенили су се односи у свијету, али и перцепција ЕУ према земљама кандидатима, али и ка овим садашњим чланицама. ЕУ није конзистентна као што је била прије пар година и њима сада треба једна другачија врста политике након сукоба у Украјини. Могуће је да неће бити толико директни, али нама би требало да имамо коначно нешто, односно да кажу да, то је датум, то су рокови и то је оно што ми очекујемо да ћемо и једни и други испунити на том европском путу. Требало би да буду искрени до краја, да не буде лицемјерних приступа: “Хајде ви урадите оно што би била ваша обавеза, а ми ћемо видјети како ћемо и колико са своје стране”. Требало би да будемо директни и искључивији у преговорима са њима, не остављати им простора за изговоре. Очигледно је да БиХ њима треба и када је већ тако онда би и ми требало да имамо неке своје услове према самом том европском путу. Ако се искрено преговара од стране ЕУ, онда би и њихов приступ требало да буде искрен према политичким структурама у БиХ.

ГЛАС: Да ли би епилог недодјељивања датума могао створити и политичку кризу у БиХ?

КАЛУЖА: Код нас је све подложно политичкој кризи. Нама у ствари политичку кризу продубе овакви недоречени односи са представницима појединих дипломата или у овом случају са представницима ЕУ. Да ми имамо јасне односе према ЕУ та криза не би сигурно ни егзистирала у овом облику, већ бисмо ми рјешавали између себе који су приоритети и полако их остављали иза себе. Међутим, ако останемо на том да ће све бити недоречено, могуће да дође до те неке врсте политичке кризе јер опет не знамо гдје смо, шта смо и како смо.

ГЛАС: Ако БиХ добије зелено свјетло од Брисела може ли се очекивати да преговори почну у догледно вријеме?

КАЛУЖА: Сигурно ће почети, јер ЕУ треба БиХ да би заокружила ову територију Балкана и ставила га под своје окриље. Њима је то геостратешки интерес и они ће инсистирати да се што прије почне с реализацијом свих 14 услова који су постављени. Оптимиста сам у вези са нашим политичким структурама, јер видим да имају намјеру, жељу и вољу, али нисам оптимиста о питању страних дипломатских и политичких структура унутар БиХ, јер константно имају одређену врсту негативног утицаја на поједине политичке структуре са сједиштем у Сарајеву. Једноставно они не могу да искажу снагу политичке воље за коју су изабрани, а то је да се договарају, већ стално када се направи тај договор на њих се врши притисак да направе корак назад. На крају испада да је неком у интересу да криза буде константа у БиХ.

За и против

ГЛАС: Које би земље чланице могле да буду за отварање преговора, а које против?

КАЛУЖА: Многи покушавају да се ставе у категорију за и против. Имали смо и дипломатску офанзиву званичника из Њемачке, Француске и Италије. Опет су ту са друге стране традиционални односи са Мађарском, а полако се отварају и са Словачком и Пољском. Имамо пуно земаља са којима имамо добре односе и сада је исувише тешко процијенити ко би био за, односно против. Све те земље чланице ЕУ однос према БиХ гледају као политички профит и колико могу из њега профитирати за свој успјех на предстојећим изборима за Европски парламент.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.