Локација апелационог одјељења једина препрека до Брисела
САРАЈЕВО/БАЊАЛУКА - Власт на нивоу БиХ срушила је још једну препреку на путу ка отварању преговора са Европском унијом, али остала је она кључна, око које се већ дуже вријеме ломе копља, а ријеч је о закону о судовима, гдје је спорно сједиште Апелационог одјељења Суда БиХ.
Бошњацима не смета да локација буде у Републици Српској, прижељкујући искључиво Источно Сарајево, док из Српске не попуштају тражећи да то буде Бањалука.
Да ли ће и ко попустити о питању овог закона и његовог коначног усвајања, упућени не желе да прогнозирају, али дани пролазе па је до сједнице Европског савјета остало нешто мање од 15 дана, односно сједница је најављена за 21. и 22. март и тада би требало да буде позната коначна одлука о питању отварања преговора са БиХ о приступању ЕУ.
Хитни поступак
Савјет министара БиХ усвојио је приједлог Закона о спречавању сукоба интереса у институцијама на нивоу БиХ и о њему би већ данас на хитним сједницама требало да се изјасне посланици и делегати у Парламенту БиХ.
Ријеч је о једном од кључних закона за отварање преговора о чланству БиХ у ЕУ, уз раније усвојени Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности и споразум о почетку преговора са Фронтексом.
Закон о спречавању сукоба интереса одмах је након усвајања у Савјету министара прослијеђен у парламентарну процедуру, а замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Небојша Радмановић рекао је да је хитна сједница овог дома заказана за данас у 14 часова.
- Ако усвојимо закон који је предложио Савјет министара, онда је непотребно одржавање сједнице Представничког дома која је раније заказана за понедјељак, 11. март, о истој тачки дневног реда, само са приједлогом СДА - поручио је Радмановић и додао да би сједница Дома народа са истом тачком дневног реда требало да буде одржана данас.
Одредбама Закона о спречавању сукоба интереса носилац јавне функције у институцијама на нивоу БиХ дужан је комисији у року од 30 дана од дана ступања на функцију поднијети извјештај о финансијском стању и имовини за себе и блиске сроднике, у складу са стањем на дан избора или именовања, а након тога на годишњем нивоу, најкасније до 31. марта текуће за претходну годину. Подаци из јавног регистра имовине носилаца јавних функција, њихових блиских сродника и повезаних особа у институцијама на нивоу БиХ биће објављени на службеној интернет страници комисије, у складу с важећим прописима о заштити личних података.
Преостали услов
Након што је зелено свјетло у Савјету министара добио Закон о спречавању сукоба интереса на нивоу БиХ, усвајање закона о судовима БиХ сада је једина преостала обавеза из пакета три плус један, који Брисел тражи од власти на нивоу БиХ прије доношења коначне одлуке о отварању преговарачког процеса. Предлагач закона о судовима БиХ је Министарство правде БиХ, а ресорни министар Давор Буноза јуче није одговарао на наше позиве, тако да нисмо успјели добити одговор докле се стигло са преговорима. С друге стране, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Милорад Којић каже да је очигледно да су направљени озбиљни кораци и да преговоре настављају са партнерима на нивоу БиХ у вези са европским путем БиХ. Истиче да Бошњаци желе да централизују све у близини Сарајева.
- Дакле, ако сте јасни и сагласни да то буде у Републици Српској, онда било које мјесто у Српској не би требало да буде спорно. То је тренутно једино спорно у том законском рјешењу - поручио је Којић.
Како наводе упућени у ову причу, с обзиром на то да Бошњаци остварују одређени број значајних позиција у правосуђу на нивоу БиХ, они не желе да сједиште апелационог одјељења суда буде у Бањалуци, већ у Источном Сарајеву јер би тиме остварили и већи ниво контроле у судству.
- Они би у Источно Сарајево послали судије из Сарајева, док, ако сједиште буде у Бањалуци, онда неки од судија вјероватно неће пристати да дођу у тај град - тврде наши извори.
Шта ће се догодити
Стручњаци за међународне односе наводе да је за сада у домену нагађања за којом ће одлуком Брисел посегнути ако власт којим случајем не испуни преостали услов, али и додају да Бошњаци о питању преосталог закона не би требало да условљавају Српску.
- Надлежни би требало да се договоре и о преосталом закону. Сам тај аргумент да у Сарајеву или Источном Сарајеву може бити то одјељење Суда БиХ говори о такозваној независности судства. Ако ће бити тако, онда је боље и да не усвајају ништа. Странке са централом у Сарајеву имају један потпуно ирационалан захтјев који дезавуише саму бит судства у демократским земљама - рекао је “Гласу Српске” члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски.
Шта ће се десити за мање од 15 дана ако БиХ не усвоји поменути закон, Ситарски наводи да то зависи од више фактора.
- Многе земље остваривале су напредак на путу европских интеграција и без испуњења свих формалних и јавно изречених услова који су постављени пред њих. Све то зависи од тога каква ће бити процјена земаља чланица ЕУ - закључио је Ситарски.
Уставни суд
Милорад Којић рекао је да је за Републику Српску сљедеће најважније питање на европском путу и усвајање закона о Уставном суду БиХ.
- Питање европског пута је и питање гашења ОХР-а. То је суштинско питање. Не можемо ми постати чланица Европске уније, а живимо у земљи у којој свако себи даје за право да намеће законе или да нам у неким правосудним институцијама сједе стране судије. То је ван сваке памети - казао је Којић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
