Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду: Побједа над инфлацијом није ни на видику

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић, који је још прије пола године упозорио и предвидио један овакав црни сценарио, наводећи да предузете мјере, саме по себи, неће и не могу дати очекиване резултате јер је, како је појаснио, феномен актуелне инфлације укоријењен и нуспродукт монетарних политика које су вођене током протеклих неколико година, а не само рата у Украјини и покиданих ланаца снабдијевања.

- Као прво, не треба заборавити да је инфлација као болест, лако се јавља, тешко лечи. Ми на овим просторима најбоље знамо шта је она и колико тешка може бити. У данашње време против ове болести покушава се борити само рестриктивним подизањем каматних стопа, са идејом и намером да се повећа цена новца те тако дестимулишу људи и предузећа да дижу кредите и троше новац. Али сведоци смо да то не даје планиране и очекиване резултате. Као друго, сви прави узроци ове инфлације и даље су присутни и нема назнака да би се нешто на том пољу могло променити. Ту пре свега мислим на цене енергената и животних намирница. Тај раст је присутан још од пандемије и траје до данас. Такође, никако не треба заборавити и да криза у вези са Украјином није једина у свету. Много је нових и потенцијалних жаришта која утичу на расположење инвеститора и кретање берзанских цена. Све ово нас је довело до тога да је данашњи свет у једном општем ковитлацу. Живимо у све непредвидљивијим и неизвеснијим временима, што и борбу против инфлације чини све тежом - истакао је Савић.  

ГЛАС: Шта то у преводу значи?

САВИЋ: Код нас, али и у свету, инфлацију добрим делом храни и психологија потрошача, који због разних страхова купују и оне ствари које им тренутно не требају, одржавајући на тај начин на високом нивоу потрошњу, а самим тим и инфлацију. То само долијева уље на ватру. Наравно, никако не треба изгубити из вида и да поједине земље последњих неколико година немилице штампају новац. И то мимо сваке мере. Ту посебно предњачи Америка. Када се подвуче црта онда постаје и јасно да борба против инфлације никако неће бити кратког даха, дапаче. Нисам оптимиста. Само сам реалиста. Инфлација ће бити савладана тек онда када почне падати у већини земаља света, поготово у оним кључним и великим носиоцима глобалног развоја. Али тога нема ни на видику.

ГЛАС: Поменули сте психолошки моменат инфлације, да ли има лова у мутном који утиче на њено кретање, прије свега код “креирања” цијене енергената?

САВИЋ: Наравно. Тога је било увек, али је сада само драстичније. Ми то зовемо лов у мутном, на Западу пословна прилика. То је код њих нормално и прихватљиво ако се поштују законске норме. Свако може да подиже цене до оне границе до које су људи спремни да плаћају. И то је једна од одлика тржишне привреде и капитализма.

Сви ми своје проблеме покушавамо да решимо преко туђих леђа. Трговци повећавају цене да би покрили трошкове или више зарадили, држава да би осигурала фискалну стабилност, а произвођачи да би очували рентабилност. При том, сви заборављамо једну важну ствар, свако повећање цена ланчано се преноси и на друге. Једни друге “терају” да повећавају цене услуга или робе. То је једна наопака логика инфлације која нам се дешава иза леђа. Свако се покушава заштитити тако што ће повећати цене. То је зачарани круг и зато је ову инфлацију и тешко сломити.

ГЛАС: Да ли се може десити да поједине европске земље уђу у стагфлацију те шта би то значило?

САВИЋ: Неке од њих су већ на вратима. ЕЦБ доноси одлуку да се повећавају камате. То треба да смањи тражњу. Она, међутим, са собом носи мањи обим привредне активности, а што у коначници доводи до раста незапослености и мањих прихода државе. Зато се на инфлацију мора гледати као на вишедимензионални проблем. Мислим да је Немачка потенцијално први кандидат да уђе у стагфлацију, што значи да се исто време “сударе” инфлација и рецесија. Мислим да мало земаља има механизме да се с тим на прави начин изборе. Штампају новац, али је то двосекли мач.  

ГЛАС: С обзиром да је Њемачка до сада била мотор европске привреде, а да се сада налази у улози болесника, како би овај вирус могао утицати на остале земље?

САВИЋ: Европско тржиште је повезано и важи систем спојених судова и због тога ће се све што се данас дешава у Немачкој негативно прелити и на остале европске земље. То није само њихов проблем. Подсетио бих да је моћ њихове привреде некада била равна моћи које су имале Италија, Француска и Велика Британија заједно. Сваки други ауто на европском тржишту био је произведен у Немачкој и ако то буде доведено у питање, а већ јесте, многе ће заболети глава.

ГЛАС: Када би сутра стао рат у Украјини да ли би то нешто промијенило на глобалном нивоу?

САВИЋ: Требало би много времена да се обнове покидане трговинске и економске везе. Такође, никако не треба заборавити да Русија већ озбиљно тргује са Кином и Индијом и неће тако лако окренути леђа новим партнерима. Има она народна, кога су гује уједале... Зато сматрам да није реално да неке везе икада буду обновљене.

Сви знамо да је Немачка своју моћ изградила на јефтиној руској нафти и гасу. Сада тога више нема, нити ће бити у некој блиској будућности. Све ово је уназадило Европу. Осетила је то и Русија, али у далеко мањој мери. Они су се годинама спремали за један овакав сценарио. Погледајте само овај парадокс. Руси продају нафту Индијцима, они је је прерађују и шаљу у Европу, па и у Немачку, и то по ценама које су далеко више од оних некадашњих, када је Москва била директни снабдевач. И ко то плаћа? Па грађани и привреда. Иста ситуација је и са гасом. Европа сада купује далеко скупљи амерички ЛНГ гас. Американци га продају скупо и нема ту сентименталности и солидарности.

Крај изобиља

ГЛАС: Значи вријеме изобиља, јефтине хране и енергената нешто је о чему ћемо само сањати?

САВИЋ: Тачно тако. Велико је питање да ли ће уопште бити довољно хране, али и колико ће она коштати. Бојим се да ће великом броју грађана у свету храна постати велики луксуз, јер је ограничен ресурс. Значи живимо у изузетно тешким временима и нисам сигуран како ће се све ово на глобалном нивоу завршити. Мора некако, али како?!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.