Љубиша Симић: Ниједна оптужница за убиства Срба у Брчком
Тужилаштво Брчко дистрикта и Тужилаштво БиХ нису урадили апсолутно ништа да злочини који су почињени над Србима у овом граду буду решени, јер не постоји ниједна оптужница за злочине над Србима у Брчком. Тужилаштва су инструменти за спровођење циља, а то је да својим нечињењем омогуће да се слика о рату, какву они замишљају, и даље одржава у животу.
Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" аутор монографије "Брчко - нормализација злочина" Љубиша Симић. Ова монографија је данас (у суботу) требало да буде промовисана у Брчком.
- Монографија третира најтеже ратне злочине почињене у Брчком, осим Буквика, у Бодеришту и Липовцу, где су заробљени српски војници, а касније на најбруталнији начин ликвидирани у позоришту. У књизи се говори и о гранатирању Брчког од стране Армије РБиХ и из Хрватске, логорима на подручју Брчког и малтретирању заробљеника - рекао је Симић.
* ГЛАС: Завршена је Ваша нова монографија "Брчко - нормализација злочина", која је наставак монографије "Буквик - злочин без казне". На шта у њој указујете?
СИМИЋ: Ради се о наставку нашег рада на предметима ратних злочина који су се догодили од 1992. до 1995. године у Брчком. Из самог наслова ове монографије закључује се да се на известан начин, од неких структура власти у Брчком, па до Тужилаштва, ништа не чинећи, покушава нормализовати злочин и представити као да то морамо прихватити без протеста и речи да одговарајућа лица морају да буду кажњена. Књига третира најтеже ратне злочине почињене у Брчком, осим Буквика, који је обрађен лани. Ради се о Бодеришту и Липовцу, где су заробљени српски војници, а касније на најбруталнији начин ликвидирани у позоришту. У књизи се говори и о гранатирању Брчког од стране Армије РБиХ и из Хрватске, логорима на подручју Брчког и малтретирању заробљеника.
* ГЛАС: Шта прикази логора и резултати етничког чишћења српског народа на подручју Брчког за Вас говоре?
СИМИЋ: Сама чињеница да су у околини Брчког бројна српска места нападнута, потпуно етнички очишћена, а народ одведен у логоре, говори о циљу муслиманско-хрватских војних формација током рата. Чињеница је да се у књизи налази много примера страдања трудница, деце, малолетних лица и то говори о бруталности рата. Циљ је да укажемо на то шта се све десило током рата, али и покажемо да Тужилаштво дистрикта и Тужилаштво БиХ нису урадили апсолутно ништа да се злочини који су почињени над Србима у овом граду реше. Не можемо натерати тужилаштва и судове да се баве оним послом за који су плаћени. Циљ монографије и нашег рада јесте да све оно што објавимо буде и обимно документовано и да имамо архиву са базом података, тако да нико више неће моћи да негира тешке злочине који су почињени над српским становништвом.
* ГЛАС: За књигу је коришћена архива Тужилаштва у Брчком, односно постојећи доказни материјал. Како објаснити то да Тужилаштво не реагује на веома конкретне доказе?
СИМИЋ: Ради се о тенденциозном начину приказивања правде. Ако би се само гледале пресуде судова, испало би да муслимани и Хрвати нису починили никакве злочине током рата. То је циљ, да се једно тешко бреме злочина, почињених од 1992. до 1995. године, свали на српска плећа и да друге стране немају тај вид одговорности. Тужилаштво је само инструмент за спровођење циља. Својим нечињењем, омогућавају да се слика о рату, какву они замишљају да треба да буде створена, и даље одржава у животу.
Цијели текст можете прочитати у данашњем издању "Гласа Српске".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
