Листама непожељних до закона о негирању геноцида
БАЊАЛУКА - Одлуке локалних парламената и осталих нижих нивоа власти у БиХ којима се одређени појединци проглашавају персонама нон грата и непожељнима на њиховој територији формално-правно не значе апсолутно ништа.
Према оцјенама правних и експерата за безбједност, таква је и одлука Градског вијећа Бихаћа да књижевника Мухарема Баздуља, режисера Емира Кустурицу и нобеловца Петера Хандкеа прогласе непожељним лицима у овом граду, а као разлог за такву одлуку наведено је “негирање геноцида у Сребреници”.
Наши саговорници кажу да је јасно да је политика скројила листу непожељних, као и да би иза сличне одлуке неке друге локалне заједнице стајао исти печат, а да је њихов заједнички циљ да и на тај начин изврше притисак да би дошли до закона о негирању геноцида.
Они објашњавају и да само Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ може да донесе правно ваљану одлуку којом се неко проглашава непожељним, док одлуке локалних парламената и било које друге институције представљају политички чин.
Професор криминалистике на бањалучком Правном факултету и бивши директор Полиције Републике Српске Урош Пена каже да се на начин на који је то учинило Градско вијеће Бихаћа симболички шаље порука да је неко непожељан на територији тог града, али да такве одлуке немају никакву правну снагу.
- Та одлука и њено образложење је прије свега, погрешно. Не може се административним мјерама забранити нечије мишљење о нечему или некоме - категоричан је Пена.
По том принципу, наставља он, нико ни о каквој судској пресуди не би смио ништа да каже.
- Зашто? Ако пресуда није добра и ако је сматрам неправном и неправедном, зашто да ми буде забрањено да то кажем?! По томе се не би смјели ни жалити на одређене пресуде - каже Пена.
Он објашњава да одлука Градског вијећа Бихаћа не може изазвати никакво правно дејство, истичући да је друга ствар ако неко буде означен као пријетња по безбједност БиХ.
- У том случају, а такву процјену доноси ОБА БиХ, том лицу се забрањује улазак у БиХ. Постоји и друга ствар, а то је када ОБА некога ко је већ у земљи због одређених дјелатности означи као персона нон грата. Он се тада протјерује на одређен период или трајно, али одлуку о томе не могу да доносе локалне заједнице - каже Пена.
Адвокат Александар Јокић сматра да се иза образложења одлуке Градског вијећа Бихаћа могу наслутити њени прави мотиви.
- Свједоци смо да се из одређених политичких кругова на све могуће начине покушава доћи до закона о забрани негирања геноцида. Чини ми се да је и ова одлука на том трагу - каже Јокић.
Он објашњава да је одлука правно неспроводива зато што не постоји прописана казна за њено непоштовање, нити су средства принуде у рукама доносилаца те одлуке.
Суштина
Шеф посланика Уједињене Српске у Народној скупштини РС и члан скупштинског Одбора за безбједност Костадин Васић каже да одлука Градског вијећа у Бихаћу осликава суштину бошњачке политике.
- Суштина те политике је да су сви који се не слажу с њима - непожељни. Жао ми је што су одборници у Бихаћу притиснути мигрантском кризом и разумијем њихов положај, али тај проблем неће ријешити доношењем оваквих одлука - каже Васић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
