Лидери „Тројке“, СНСД-а и ХДЗ-а стигли на састанак

Коалициони партнери су се посљедњи пут састали на приватном имању лидера СНСД-а Милорада Додика у Бакинцима.

Јавности су тада представљене различите информације. Објављена су два документа која се разликују у неколико ставки.

Додик је након састанка казао да су партнери све усагласили и да почиње имплементација договореног, док су лидери Тројке казали да је у Бакинцима само разговарано, а да су поједине ствари договорене.

Ипак, времена је све мање, остале су још само три седмице до марта када ће БиХ сазнати да ли отвара отвара преговоре за чланство у Европској унији, преноси Кликс.ба.

Реформски закони и даље чекају на усвајање, а највише неслагања има око Изборног закона и Уставног суда БиХ, који нам ни не требају да би добили зелено свјетло од ЕУ у марту.

"Знамо које су задаће. То је прије свега почетак преговора с ФРОНТЕКС-ом, усвајање законодавства, ту посебно истичемо закон о спречавању прања новца и финансирање тероризма, закон о сукобу интереса и закон о судовима. Ја то зовем један плус три увјета. Споменула сам изборе, потребно је обавити припреме како бисмо имали адекватан изборни процес", рекла је генерална директорица за Европу при Служби Европске уније за вањске послове Ангелина Ајхорст.

Након данашњег састанка биће одржана конференција за медије на којој ће се обратити лидери странака владајуће коалиције.

Уочи самог састанка, огласили су се готово сви лидери партија које чине власт, и мање више, сви су имали неке услове.

Елемедин Конаковић, лидер НиП-а, позвао је све да се без одлагања прихвате сва три закона која тражи ЕУ, а то су закони о суду, о сукобу интереса и о прању новца, уопште не спомињући оно што су договорили на састанку у Лакташима. Конаковић очекује да се прихвати оно што само њима одговора.

С друге стране, Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, такође позива на договор и усвајање закона али и имплементацију онога што је договорено у Лакташима, прије свега нови Изборни закон који ће омогућити да Хрвати бирају свог члана Предсједништва, истичући да политичка надмудривања треба оставити по страни јер је пред БиХ историјска шанса на путу ка ЕУ. Он је позвао партнере да разговарају међу собом, а не са некима другима, алудирајући на странке “Тројке” (СДП, НиП и Нашу странку) и њихову сарадњу са међународном заједницом. Управо та међународна заједница можда је и главни кривац што се ранији договор из Лакташа не имплементира.

Милорад Додик, лидер СНСД-а, рекао је да без одласка страних судија из Уставног суда БиХ неће бити ни “европских закона“, а на шта, очекивано странке из ФБиХ тачније СДП, НиП и Наша странка неће ни да чују.

“Није споран европски пут и није спорно да се уради све што је договорено на састанку у Лакташима. У оквиру тога се налзи неколико важних тема. Један је закон о Уставном суду, који смо договорили и да уколико то можемо да уредимо и да се све договоримо да нема странаца у политичком систему БиХ, ми имамо европски пут. Ако то не можемо да договоримо нећемо се договорити ни око Суда, ни око закона о прању новца, закона о сукобу интереса”, рекао је Додик.

У суштини, без одласка странаца из Уставног суда БиХ нема ни европског пута, што је СНСД-ова прича већ неколико мјесеци.

Уопште не треба сумњати да ће уколико се не постигне договор о европским законима, за бошњачке партије СДП, НиП и Нашу странку, али и међународну заједницу Додик бити главни кривац. Нешто слично је наговијестио и Конаковић који је јуче рекао да ће Додик сада “показати своје право лице”. Истовремено, и међународна заједница као и Бошњаци против је одласка страних судија, и то су отворено рекли високи званичници америчке администрације, која се међу првима побунила против договора домаћих лидера, односно договора из Лакташа.

„Непотребно је да Конаковић држи предавања. Питање што се тиче ЕУ није упитно, али је упитно спровођење 14 приоритета што су тражили из ЕУ. Конаковић покушава да буде потпарол ЕУ, говорећи и пријетећи санкцијама. Мислио је да ако буде на фону приче о ЕУ, да ће му то донијети поене. Неће. Показаће се да СДА и друге политичке партије тамо, имају већу подршку него Конаковић“, рекао је између осталог Додик одговарајући Конаковићу, који, занимљиво уопште не спомиње реализацију договора из Лакташа.

Тачније, сам Конаковић, а и остали Бошњаци одмах након реакције из Амбасаде САД која је критиковала споразум из Лакташа, причом о измјени Устава БиХ, у суштини су минирали тај договор, а што им је осим Додика, замјерио и сам Човић.

Додиков став да без одласка страних судија из Уставног суда БиХ, очекивано на нож је дочекао и Денис Бећировић, члан Предсједништва БиХ и високи функционер СДП-а који је рекао да Додик мора потпуно заборавити „идеју о деструирању Уставног суда БиХ“.

„Ниједан политичар који се залаже за државу БиХ не смије пристати на Додиков ултиматум о Уставном суду БиХ, као и о другим есенцијално битим питањима за БиХ. Уставни суд БИХ не смије бити ни тема разговора са политчким екстремима који угрожавају мир и уставни поредак БиХ“, рекао је Бећировић чије саопштење као и увијек обилује фразама о демократској и јакој БиХ, мада никада нико, па ни он сам није успио објаснити везу између “демократске БиХ“ и колонијалне управе над БиХ која и кроз Уставни суд БиХ и наметање закона диктира процесе.

И сам Нермин Никшић, предсједник СДП-а као да је свјестан да на данашњем састанку договора неће бити, истичући да „не може сваки разговор завршити коначним договором или потписаним споразумом.“

„Али се надам да смо сваким разговором ближи договору. Немојте оцјењивати појединачне кораке, оцјењујте оно што постигнемо или не постигнемо. Договор је још теже постићи у окриљу популизма који је скоро поклопио политичку сцену“, навео је Никшић.

Он је рекао да је први значајн испит владајуће коалиције у марту и да ће се тада видјети да ли смо и колико били успјешни.

„Тај испит ћемо положити само ако постигнемо договор око закона битних за јачање правне државе. Јако је битно да усвојимо законе који су битни за отварање преговора са ЕУ, а што је још важније, који ће ојачати правосудни апарат у БиХ како нико не би био изнад закона“, навео је Никшић који је у једном дјелу своје изјаве навео и да  „ми издати нећемо, нити од других тражимо да издају“, шта год то значило.

У суштини, од данашњег састанка на који сваки лидер иде са својим захтјевима који су поприлично искључиви, зависиће да ли ће ЕУ у марту дати БиХ датум за почетак преговора. Сами званичници ЕУ у посљедњих 15-ак дана испоставили су БиХ захтејв, наводећи да су скратили листу онога што треба урадити да би добили датум за почетак преговора, а то значи да морају усвојити законе о Суду БиХ, спречавању прања новца и сукобу интереса али и отворити преговоре са Фронтексом. У принципу, ниједан од ових захтјева није толико споран, у смислу надлежности али искључиви ставори једних, других и трећих удаљавају све од договора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.