Лицемјерје Стрикове и екипе
САРАЈЕВО - Поруке посланика у Европском парламенту (ЕП) из редова Зелених, Тинеке Стрик, и још 24 европарламентарца, да Кристијан Шмит након наметања Изборног закона у БиХ нема више кредибилитет да обавља функцију високог представника, јер се својим одлукама наводно сврстао на једну страну, хрватску, представљају дио једне недосљедне, селективне и лицемјерне политике коју поједини европски политичари воде према БиХ.
Каже ово за “Глас Српске” члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара, Милан Ситарски, коментаришући иницијативу Стрикове и остатка “екипе” да Шмит повуче недавно наметнуте измјене Изборног закона, те њен позив њемачком дипломати да дође у Комитет за спољне послове Европског парламента и оправда своју одлуку коју је донио на дан општих избора у БиХ, која се односи на конституисање власти у ФБиХ.
- Као прво индикативно је да се све ово дешава у време и најављених протеста испред зграде ОХР-а, за које се још увек не зна ко је стварни организатор, али и одлуке појединих бошњачких политичара да Уставном суду БиХ упуте апелацију за оцену уставности наводно спорних Шмитових наметнутих одлука. Бојим се да то није нимало случајно, те да постоји једна врста координације и дослуха. Жели се направити унитарна БиХ, што је у супротности са свим начелима Дејтонског мировног споразума. Мислим да су ти покушаји за сада узалудни и верујем да не постоји никаква шанса да Шмит промени своју одлуку - истакао је Ситарски, додајући да би Стрикову упитао, када већ сједи у том парламенту и залаже се за људска права, зашто не искористи прилику и не затражи мијењање Устава Белгије, који је сличан Уставу БиХ.
Према његовим ријечима, друга ствар која је интересантна јесте то што се ова холандска политичарка у неком ранијем периоду отворено залагала и подржавала примјену бонских овлаштења, пружајући подршку ОХР-у, поготово када је требало “казнити” неког политичара из Српске и када су се доносиле много радикалније одлуке, не само у вријеме Шмита, већ и ранијих високих представника, а које су директно ударале по Дејтонском споразуму и уставу земље.
- Сада реагује иако Шмит није урадио ништа што би се косило са Дејтоном. Напротив. Оно што је према мом мишљењу најопасније у њеним порукама и изјавама јесте то што она покушава представити како је његова недавна одлука била на штету или корист једног народа. То, наравно, да није тачно. То је класична замена теза. Одлуке које су донесене требало би само да повећају степен поштовања Устава БиХ и њеног темељног начела конститутивности народа. На тај начин се само спречава да се понови ситуација из 2011. године када је у ФБиХ изабрана власт коју је подржало само 20 одсто Хрвата. И она би то требало да зна, али очигледно се прави немушта, јер очигледно подржава један грађански концепт на ком све отвореније инсистирају бошњачке странке - навео је Ситарски.
Један човјек, један глас
Образлажући своју иницијативу Стрикова је јуче у изјави за ТВ Н1 истакла како је то урадила јер је мишљења да БиХ “треба да иде напријед према инклузивном друштву гдје сваки грађанин и глас имају исту тежину”.
Подсјећања ради, она је у неком ранијем периоду у неколико наврата “интервенисала” и приликом доношења појединих резолуција везаних за БиХ, истичући како би у овим документима требало “избјегавати реферисање на привилегована права три конститутивна народа у БиХ”. Подржавала је и коришћење бонских овлаштења због “непослушних политичара из Српске”, али је својевремено тражила и да се блокирају значајна средства ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
