Лицемјерје Кристијана Шмита: Предсједник и у Њемачкој има имунитет
БАЊАЛУКА - У Њемачкој према важећим законским актима, политички имунитет поред посланика, чланова Бундестага, има и предсједник државе и он може бити кривично гоњен само ако највише њемачко законодавно тијело већином гласова укине ову “заштиту”.
Наводи се ово у важећим законским прописима ове државе. Да би уопште био покренут поступак против предсједника неопходно је да прво канцеларија јавног тужиоца поднесе одговарајући захтјев предсједнику Бундестага о укидању имунитета, који онда исти просљеђује надлежном парламентарном тијелу на разматрање. У истом законском акту се додаје и да се свако друго ограничење личне слободе, као што је затварање члана парламента, такође, мора већином гласова одобрити у Бундестагу.
Када је у питању статус канцелара и осталих чланова савезне владе они законски гледано немају имунитет од кривичне одговорности, али како су обично чланови Бундестага они се по том основу могу у одређеним случајевима позвати на имунитет. У Аустрији чланови владе уживају имунитет ако су посланици у парламенту, али и предсједник државе. Слична правила важе и када су званичници Баварије, али и за већину европских земаља. Изузетак су скандинавске земље, попут Финске и Шведске.
Интересантно, њемачки дипломата Кристијан Шмит, иначе Баварац, кога власти Српске не признају за високог представника, успротивио се, заједно са америчким амбасадором у БиХ Мајклом Марфијем, доношењу новог Закона о имунитету у Републици Српској, а који би требало да од кривичне одговорности, поред посланика НСРС, заштити и друге високе званичника, што подразумијева и предсједника Републике. Непризнатом високом представнику засметало је то што се на овај начин, како је истакнуто у једном од посљедњих саопштења ОХР-а - “проширује круг функционера који се приликом кривичног и прекршајног гоњења могу позвати на имунитет због непоштовања одлука ОХР-а”.
Остаје питање шта би се десило да предсједник Српске није потписао донесени акт од стране НСРС, а који се тиче неспровођења Шмитових одлука, а што му је била законска обавеза? Да ли би у том случају било затражено да посланици изгласају смјену предсједника Српске?! Ова питања и наизглед дилеме - можда и најбоље откривају стварне мотиве због којих се Шмит и Марфи противе доношењу овог закона. Подсјећања ради, Педи Ешдаун је 2002. године обављајући функцију високог представника одлучио да ван снаге стави тадашњи закон и наметне свој према ком имунитет од кривичног гоњења имају само посланици, али не и други званичници које су грађани изабрали на изборима. То му је касније омогућило да се политички и институционално обрачуна са непослушним званичницима Српске.
Та политичка игра поново је на сцени, како сазнаје “Глас” из добро обавијештених политичких кругова, и има за циљ прво дискредитацију предсједника Српске, а онда и његову смјену.
Како би се то избјегло и колико-толико осујетило, а поготово након што су и многи еминентни правници судски поступак против предсједника Српске окарактерисали правном фарсом, јер је Додик оптужен за неспровођење одлука непризнатог Шмита, посланици су одлучили да у парламентарну процедуру упуте приједлог новог закона. Према овом законском рјешењу, предсједник, потпредсједници и министри нису кривично и грађански одговорни за било који поступак који су извршили у оквиру својих надлежности, а уколико се против њих такав поступак и покрене, имају право да се позову на имунитет. Наведено је и да се позивање на имунитет не може сматрати општом препреком за кривично или парнично гоњење. Уколико дође до тога, питање имунитета ће се рјешавати одлуком суда пред којим се води кривични или парнични поступак, а против те судске одлуке моћи ће да се поднесе жалба Уставном суду Српске.
Не кажем да смо савршени, далеко од тога, знам да може још боље, ал ова и претходна власт не могу се поредити.
Мањкавости
Према ријечима извора “Гласа Српске”, предложени закон није баш најбоље срочен у одређеним дијеловима, а прије свега оном у ком се наводи да би о имунитету требало да одлучује суд пред којим се води кривични поступак.
- То нема логике, можда би једноставно требало преписати оно што пише, рецимо у њемачком закону. Вјерујем да се журило како би се што прије донио овај закон. Нема дилеме да се он доноси како би се наши највиши политички званичници заштитили од разних монтираних судских процеса. И ја ту не видим ништа спорно. Подржавам. Требало би заштитити оне који раде на заштити уставног поретка Српске. Ако неко краде, наравно да га од одговорности неће моћи сачувати никакав имунитет - поручио је наш саговорник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
