Либерализација прописа у Њемачкој со на рану домаћој привреди

Овакве олакшице код домаћих послодаваца и демографа гасе сваки оптимизам јер сматрају да је наша земља немоћна да спријечи даље миграције. 

Према процјенама, Њемачкој је потребно око 400.000 нових квалификованих радника годишње да би покрили недостатак, посебно у областима инжењеринга, ИТ и здравствене заштите. 

С тим у вези, њемачка влада је прошле године усвојила закон о имиграцији стручних радника, односно проширење законских рјешења из 2016. године, којим су држављанима Албаније, БиХ, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије омогућене одређене олакшице за улазак на њемачко тржиште рада. 

Нови закон је проширен и измијењен, с тим да се измјене не односе на послове чије је обављање законом везано уз нострификацију дипломе, на примјер академских занимања, попут медицинских или његе немоћних.

Измијењена правила 

Нова правила која на снагу ступају данас (субота) посебно су занимљива за стручњаке у занатским професијама јер је, између осталог, квота за људе са западног Балкана удвостручена са 25.000 на 50.000. 

Такође, свако ко има неку стручну квалификацију сада ће моћи да обавља тај посао и у Њемачкој, а исто важи, без доказивања, и за особе које су у својим земљама најмање двије године радиле на пословима који захтијева признавање дипломе. 
Трећа фаза закона олакшава страним радницима који се запосле и да за собом доведу чланове не само уже, него и шире породице.

Према писању страних медија, Савезна агенција за запошљавање додјељиваће дозволе за запошљавање унапријед, а не као до сада као накнадно одобрење, а њемачки послодавци дозволу ће моћи да затраже и онлајн. 

Чим агенција додијели одобрење, будући радник са западног Балкана ће у надлежном конзуларном представништву моћи да затражи њемачку боравишну и радну визу.

Ове олакшице за запошљавање грађана из земаља западног Балкана домаћи стручњаци виде као још један разлог за главобољу будући да се послодавци у БиХ већ дуже вријеме суочавају са хроничним недостатком радника. 

Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић каже за “Глас” да је ситуација одавно забрињавајућа и да нови прописи само продубљују муке привредника.  

- Чињеница је да и нама недостаје радника за апсолутно све дјелатности, нарочито занатске, које помало падају у заборав. Ситуација у домаћој индустрији је тренутно мирна, немамо великих потраживања, додатних уговора али без обзира на то забрињава чињеница да инострани моћници, људи који ведре и облаче економијом, вапе за радницима и да ће засигурно опет повући дио наших људи. Сигурно нас у наредним годинама чекају страховити проблеми због недостатка радника - рекао је Пазуревић.

УНАПРИЈЕД ИЗГУБЉЕНА БИТКА 

Пазуревић сматра да Српска и ФБиХ у рату за раднике против моћног непријатеља , каква је богата Њемачка, не могу побиједити.

- Бојим се да не можемо учинити ништа. Са привредним активностима које имамо питање је можемо ли опстати. Дугорочно гледано плашим се да ћемо бити осуђени на преживљавање и да ћемо остати на репу привредног развоја. Наше фирме које стварају додатну вриједност и доносе девизни прилив су у прилично слабој кондицији. Махом је ријеч о фирмама са радно интензивним, али ниским акумулативним привредним дјелатностима. Од 59.000 радника у реалном сектору, 23 одсто су радници из сектора коже, текстила, обуће што је поразно - закључује Пазуревић.  

Слично размишља и демограф Стево Пашалић. 

- Њемачка је толико либерализовале услове како би малтене сваког живог привукла себи. Запад нам себично и лицемјерно отима радну снагу, а онда Српској пребацује како губи становништво. Приказују да су забринути за БиХ, за Балкан, а деценијама нам отимају људе, до задњег радника. Не само нама, него цијелом региону. То питање не можемо ријешити без њих, све и кад би хтјели. Нијемцима је циљ да сачувају своју економију, а новим олакшицама ће интензивирати одлазак са Балкана - казао је Пашалић за “Глас”. 

Миграције су, према његовим ријечима, највећи демографски проблем БиХ. 

-  Не можемо замјерити нашим грађанима што иду јер им не можемо пружити услове какве може Њемачка. И није то до политике, иако се код нас прст кривице упире углавном у политичаре. Проблем је сложен. Са друге стране, не видим да се ми озбиљније бавимо тим питањем. Ништа нам не значи доношење нових стратегија о демографској обнови, то је само документ на документ - сматра Пашалић.

ЈАЧАТИ ПРИВРЕДУ 

Предсједник Привредне коморе ФБиХ Мирсад Јашарспахић каже за “Глас” да је много аспеката који се морају мијењати, а први је јачање пословног амбијента који ће омогућити компанијама у БиХ да се развијају, да имају производе већег степена финализације, скупље и са већом добити како би послодавци могли обезбиједити веће плате запосленима. 

- Сталне приче о кризама, ратовима, несрећама кроз које се ова земља приказује знатно лошијом него што стварно јесте морају престати. БиХ је спремнија од свих других земаља западног Балкана за приступ ЕУ због тога што је велики број наших компанија добро позициониран у глобалним ланцима снабдијевања. То је прича на којој сви морају радити. Не могу само привредни субјекти да се боре, док од политичара стижу супротне поруке - казао је Јашарспахић. 

Он сматра да би привреда БиХ требало да форсира пројекте попут оних гдје се домаће компаније ангажују у Њемачкој путем система деташмана. 

- По том уговору, сваки дан на њемачким градилиштима може да ради неколико хиљада радника из наших фирми. То су ствари које би требало максимално гурати, да нам не одлазе радници него фирме које су регистроване овдје, а у Њемачкој раде по уговорима и враћају се опет у БиХ. Порези и доприноси се плаћају у матичној земљи, те фирме су такође ангажоване овдје, тако да су користи вишеструке. Сваки други облик одласка наших људи је погубан за привреду оба ентитета - додао је Јашарспахић.

“КАРТА ШАНСЕ”

Новина у њемачким прописима јесте и “карта шансе” која омогућава грађанима који нису из ЕУ да дођу у Њемачку на годину дана у потрази за послом. Карта дјелује као привремена виза или радна дозвола и омогућава странцима да траже посао и живе у земљи годину дана. 

Током тог периода, њима је дозвољено да раде са скраћеним радним временом у трајању од највише 20 сати седмично или да стекну пробно искуство у трајању од двије седмице. Ако желе да пређу на посао са пуним радним временом, могу се пријавити за дужи боравак - процес је олакшан јер апликант већ има понуду за посао.

Сврха је да се квалификованим радницима олакша проналажење одговарајућег посла, а компанијама којима су потребни радници да пронађу стране раднике који би испунили услове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.