Лагумџија ради за САД, а не за БиХ
САРАЈЕВО - Одлука Мисије БиХ при Уједињеним нацијама, коју предводи Златко Лагумџија, да на посљедњој сједници Генералне скупштине не подржи резолуцију о борби против глорификације нацизма представља сраман и лицемјеран чин, али и открива да се спољна политика БиХ води у Вашингтону, а не у Сарајеву.
Каже ово за “Глас Српске” професор међународне политике Срђан Перишић осврћући се на сједницу овог међународног тијела, која је одржана 19. децембра, а на којој се гласало о руској резолуцији, односно документу под насловом “Сузбијање величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма”.
Према ријечима Перишића, “уздржаност” БиХ приликом овог гласања на најбољи начин показује ко, у ствари, води спољну политику БиХ те колико је она лицемјерна ако се узме у обзир како су народи на овим просторима страдали током Другог свјетског рата.
- Тако је било како у време Бисере Турковић, тако и сада у доба Елмедина Конаковића. А зашто то раде? Желе обезбедити подршку Америке да се обрачунају са Републиком Српском. Заборављају на ону изјаву Хенрија Кисинџера да је опасно бити непријатељ Америке, али и да је још горе бити пријатељ - наводи Перишић.
Како каже, Русија већ више од деценије потенцира то питање у свијету, јер су у Москви још 2012. схватили да нацизам јача у Европи те да је на сцени један сраман покушај ревизије историје Другог свјетског рата, да се поражени прикажу као жртве, а жртве као агресори.
- Наравно да је онда у првом плану Русија, која је највећи страдалник тог рата. На том списку су Срби. Зашто САД не желе да подрже ову резолуцију, па зато што су оне оживеле нацизам и употребиле га против Русије у Украјини. На тај начин су у Вашингтону нашли прокси ратнике. Погледајте и како се унутар ЕУ Хрватској опрашта и толерише усташтво. Сви који су некада ратовали против Русије у Другом светском рату, сада су добри момци и у њима САД виде неке нове ратнике - каже Перишић.
Иначе, за поменуту резолуцију гласало је 118 држава чланица овог тијела, 49 је било против, а 14 уздржано, међу којима и БиХ. Државе које нису хтјеле да подрже овај документ, који још од 2012. године Русија сваке године предлаже, биле су западне земље, али и државе које су током Другог свјетског рата чиниле Осовину. На списку су Аустралија, Аустрија, Канада, Хрватска, Француска, Њемачка, Чешка, Мађарска, Шпанија, Италија, Холандија, Велика Британија, САД... Међу уздржаним земљама биле су БиХ, Албанија, Сјеверна Македонија, Белгија, Данска, Естонија, Словенија, Шведска, Швајцарска, Украјина... Интересантно, 2021. године овој резолуцији су се противиле само двије државе, САД и Украјина. Међутим, наредне године “колективни Запад”, укључујући бивше силе Осовине Њемачку, Италију, Аустрију и Јапан, први пут је гласао против текста који је предложила Москва. И тада је БиХ била уздржана.
А шта уопште пише у поменутој резолуцији? Изражена је забринутост због ширења разних екстремистичких политичких партија, идеологија и група расистичког или ксенофобичног карактера, укључујући неонацисте и скинхедске групе. Оштро су осуђени и сви инциденти који величају и промовишу нацизам. Резолуцијом се такође препоручује да земље предузму одговарајуће конкретне мјере, “укључујући и у области законодавства и образовања, у складу са својим међународним обавезама у области људских права, како би спријечиле ревизију историје и резултата Другог свјетског рата и негирање злочина против човјечности и ратних злочина”.
Став САД и ЕУ
У образложењу зашто је био против ове резолуције, представник САД је нагласио да резолуција Москве није озбиљан напор у борби против нацизма и антисемитизма, већ да је то срамотан трик да се оправда агресорски рат у Украјини. Представник Чешке, говорећи у име Европске уније, одбацио је термин денацификација, додајући да такво извртање нарушава разумијевање холокауста.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
