Лагумџија направио фикус од Предсједништва

Истакао је ово за “Глас Српске” професор међународног права Срђан Перишић, коментаришући информацију појединих медија да актуелни амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија наводно планира да још једном, заобилазећи законску и уставну процедуру, мимо Предсједништва БиХ, излобира и предложи доношење, односно усвајање резолуције у Уједињеним нацијама о геноциду у Сребреници. Према његовим ријечима Лагумџија само наставља да спроводи раније успостављену филозофију да се прерогативи заједничких институција користе за промоцију само једне политике, која има за циљ стварање унитарне БиХ, а што онда подразумијева свако обесмишљавање садашњег уставног уређења земље па самим тим и постојања Републике Српске.

Перишић каже да се спољна политика БиХ годинама уназад у ствари води и креира у Вашингтону, а не у Сарајеву, односно Предсједништву БиХ те да је та пракса успостављена за вријеме мандата Свена Алкалаја, а сада настављена с постављењем Златка Лагумџије на мјесто амбасадора БиХ у УН. Како каже, бошњачки политичари у посљедње вријеме ништа не раде на своју руку, јер директиве долазе из САД. Сматра како је Лагумџија вјероватно добио нови сигнал из Вашингтона.

- Покушава се искористити ова ситуација да би се наставило са негативном медијском и политичком кампањом против Републике Српске, а која се оркестрира и од стране Кристијана Шмита. Мислим да је свима одавно јасно да Предсједништво БиХ због једне такве опасне игре не може да функционише. Оно је постало попут фикуса, иако је оно, према Уставу, највиши орган извршне власти. Спољна политика је “извучена” из Предсједништва и премјештена на адресу Стејт департмента. Нашли смо се у ситуацији да данас Шмит контролише законодавну власт, а Вашингтон извршну преко Лагумџије и два кључна министарства, одбране и спољних послова. Резултат тога је да извршна власт у БиХ никако не функционише у оквирима постојећих закона и Устава, јер је узурпирана од стране бошњачке политичке елите, а која зарад неких својих политичких циљева досљедно спроводи ону америчку - упозорава Перишић.

Без одговорности

Због свега тога је, како каже Перишић, Република Српска реаговала, формирајући своју спољну политику и дипломатију, покушавајући изаћи из овог опасног зачараног круга, односно политичког вртлога у који је била гурнута. На питање зашто Алкалај, али и Лагумџија, никада нису позвани на одговорност због отворене самовоље и кршења закона и Устава, Перишић каже да нема ко да то учини.

- Нема ко да их позове на одговорност. Сигурно неће министар Елмедин Конаковић. Не може ни Предсједништво БиХ, јер оно не функционише. Нема консензуса. Када би српски члан Предсједништва нешто тако преложио, он би једноставно био прегласан. Зато је оно постало и попут фикуса, због Дениса Бећировића и Жељка Комшића - категоричан је Перишић, истичући како је крајњи циљ једне овакве политике уништење Српске.

Слично мишљење дијели аналитичар Синиша Пепић, наводећи да је спољна политика БиХ одавно изашла из оквира те да би се могао сложити са констатацијом да је Уставом и законом дефинисана улога Предсједништва БиХ у потпуности обесмишљена због понашања бошњачког и такозваног хрватског члана највишег овог тијела.

- Највећи фикус је Жељко Комшић, који отворено узурпира једну од фотеља, гурајући БиХ у институционално безакоње и распад. И то је један модус операнди којег се слијепо држи бошњачка политика. Када је у питању спољна политика. Али тако се на најдиректнији начин руши устав земље, али и углед БиХ у свијету, у који се ти исти тако куну. Сматрам да би српски члан Предсједништва БиХ требало константно да указује надлежнима у УН, прије свега генералном секретару на овакве и сличне ствари, односно самовољу појединаца из Мисије БиХ, односно ко има уставну надлежност да води спољну политику - каже Пепић за “Глас Српске”.

Како су објавиле “Вечерње новости”, а позивајући се на своје дипломатске изворе, Лагумџија још једном планира да заобиђе предвиђену процедуру и изађе из оквира уставног и институционалног дјеловања. Како је објавио овај лист, Лагумџија лобира да се 11. јула, на дан обиљежавања злочина у Сребреници, а за када је планирано и одржавање скупа и пригодне изложбе у Њујорку, прогура резолуција о Сребреници, слична оној коју је својевремено покушала и Велика Британија. Према наводима овог листа то представља још један покушај да се дискредитује Република Српска и понове познати ставови о “највећем масакру у Европи послије Другог светског рата”, забрани негирања “геноцида”, неопходности да се догађаји из јула 1995. убаце у школске програме у Српској... Истиче се и како се документ припрема у јеку огромних притисака са Запада на Српску и њено руководство, који имају за циљ демонтажу Дејтонског споразума и утапање српског ентитета у унитарну БиХ.

Ради по свом

Додаје се и како Лагумџија од преузимања, односно постављања на ову функцију, од јануара прошле године, константно ради ван званичне дипломатске комуникације са централом у Сарајеву, али и без без координације у мисији у Њујорку са друга два конститутивна народа. На крају се наводи и да средства за свакодневне активности Лагумџије нису из буџета мисије, него, како се претпоставља, из приватних фондација у вези са бошњачком емиграцијом у Швајцарској и САД.

И сам Лагумџија је прије пар мјесеци открио своје планове, признајући да користи сваку прилику да подсјети да је крајње вријеме да се пресуде за геноцид премјесте из судница у учионице.

Подсјећања ради, Велика Британија је нешто слично покушала да уради још 2015. године предлажући да буде донесена резолуција о Сребреници. У тексту се тада на више мјеста помињала ријеч геноцид, да се мора прихватити ова квалификација, што би директно имплицирало да су Срби геноцидни. Међутим, тадашњи амбасадор Русије Виталиј Чуркин уложио је вето и захваљујући руском њет резолуција је оборена. Чуркин је тада истакао да овај документ не доприноси помирењу, већ само може да донесе нове тензије.

Нажалост ово није први пут да Лагумџија, баш као и његов претходник Свен Алкалај, мимо одлука Предсједништва БиХ, које једино може водити спољну политику, самовољно гласа или предложе нешто у УН. Десило се то и када се у УН разговарало о Украјини, али и када се усвајала Резолуција о борби против глорификације нацизма. БиХ се тада сврстала међу малобројне земље, заједно са САД, Великом Британијом и Њемачком, које су гласале против и то само зато што ју је предложила Русија. Иначе ради се о документу који се сваке године усваја у овом тијелу.

Руски и кинески вето

Српски дипломата и некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић сматра да би покушај амбасадора БиХ при УН Златка Лагумџије да поднесе евентуалну резолуцију о Сребреници био безнадежан. Према његовом мишљењу, то је безнадежан покушај да се нешто озбиљно уради, јер ако Лагумџија поднесе резолуцију Савјету безбједности УН, зна се да ће бити покренут руски и кинески вето, а ако поднесе Генералној скупштини УН, онда се поставља питање да ли то уопште може да прође. Наводи и да би генералног секретара УН требало хитно да обавијести да Лагумџија није овлашћен да подноси ту евентуалну резолуцију. Мишљења је и да то нису ни Лагумџија нити Бошњаци смислили “него су наговорени од САД да се негдје нешто покрене”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.