Кустурица тајно посјетио Сарајево: Добро трчим, могао сам да збришем да ме је неко загањао

Најприје је навео да у себе увијек сумња те да сада треба радити филм о Достојевском у којем је најважније да „исцрта“ његов дух у савременој Русији.

„Осјећам се као човјек који никада ништа није радио и који посебно нема никаквог искуства, а знам да баратам с тим камерама и знам отприлике шта, као и када се сјећам свог дјетињства. Сјећања обично имају тај увећавајући ефекат. Међутим, не сва. Рецимо, ја сам тајно једне вечери отишао у Сарајево да провјерим да ли је исти број степеница које сам описао у књизи, којима сам се пењао до Основне школе Хасан Кикић и да видим да ли је та кућа, која ми је сијевала у сновима или у неким радњама које су биле везане за њу, већа или мања од тог што сам ја замислио“, казао је. 

Дио у којем говори о Сарајеву можете погледати од 15:55.

Додао је да је то било чудно зато што је била ноћ па је све било „пригушено“.

„Није било довољно свјетла, али је било много мање него што, рецимо, једна слика у дневним новинама... Када је изашла моја прва књига, они су нешто реаговали на то па је у 'Времену' изашло... Те степенице су биле сликане неким ширим објективом па је то изгледало као да се пењеш на Требевић, на неко излетиште. Међутим, када сам дошао тамо и угледао те степенице, то су биле камене степеничице које нису имале, како бих рекао, као кад одеш у Атину па видиш мјесто које је заправо направљено по мјери човјека. Кад одеш у Акропољ, одједном видиш све. Тамо је то личило... Изазвало је неку сјету. У тој перцепцији, тај простор је много љепши у сновима него у својој реалности“, испричао је.

Такође је навео да је прије три године у Сарајево дошао сам, аутомобилом. Водитељ га је питао јесу ли га људи препознали, преноси Кликс.

„Они су толико мене... Можда сам и ја допринио, наравно. То колико ја сумњам у себе, кад престанем да сумњам, онда постајем неподношљив, а то је посебно када ме неко провоцира. Моје сумње у оно што сам радио су вјечне“, казао је.

Порив да дође у Сарајево био је тај да види је ли машта заказала или је реалност „изнегирала“ ту машту.

„Видио сам да сам погодио. Четири - пет степеника се разликовао тај пут који сам описао у књизи од оног броја степеника који сам устрчао. Још увијек имам снаге. Могу да трчим, тако да ако је требало да ме неко загања, да збришем. Знао сам добро те улице и нико не би могао да ме ухвати. Знао сам тачно у коју уџерицу да утрчим, под који таван, јер тамо сам, на крају, провео дјетињство

“, испричао је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.