Курти на корак до санкција западних земаља
Послије укидања динара, упада у просторије српских привремених органа, спуштања рампе комбију са динарима на Јарињу чини се да Запад никада није био сложнији и оштрији у критици потеза косовског премијера Аљбина Куртија.
Потврда за то је и сједница Савјета безбедности Уједињених нација, гдје је изгледало као да су се ујединили и Запад и Русија и Кина. То је и један од разлога због кога Албанци на Косову страхују да би ЕУ могла да уведе и други пакет санкција Приштини, који би овога пута вјероватно погодио и грађане, пише Блиц.
Укидање динара на Косову 1. фебруара покренуло је низ мјера Приштине које практично, како су ових дана говорили појединци, “ефекат етничког чишћења Срба без испаљеног метка”. Срби на КиМ данима не могу да приме плате, пензије, социјална давања и дјечије додатке, а поред тога им се пале имања, док косовска полиција упада у просторије српских привремених органа.
Због тога су и САД и ЕУ оштро реаговале, што се могло чути и у четвртак у Њујорку, на сједници Савјета безбjедности УН, када су резерве према одлуци Приштине да једнострано и без адекватних консултација са партнерима забрани употребу динара на Косову, изразиле најмоћније силе: САД, Русије, Француска, Кина и Велика Британија.
Пријетња у најави
Ових дана чуло се и нешто што би се могло протумачити и као пријетња, и то од амбасадора САД у Приштини Џефрија Ховенијера, који је спочитао Куртију то што није радио на “алтернативним начинима” исплате новца Србима након укидања динара и упозорио да уколико Куртијева влада “не саслуша савјете Вашингтона постоје јасне посљедице” по квалитет њиховог партнерства.
И Петар Стано, портпарол ЕУ, недвосмислено је рекао да потези Приштине “не доприносе деескалацији ситуације, да нису координисани већ “једнострани без потребног нивоа консултовања како би се спријечио негативан утицај на људе на терену“. Уз то, Мирослав Лајчак, специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине, упозорио је да пажљиво прати дешавања у вези са укидањем динара која, како је рекао, посебно погађају Србе на КиМ.
Оштре реакције западних званичника узнемириле су и албанску јавност.
Други пакет санкција
Албански аналитичар Арбнор Сељими казао је да након одлуке о забрани динара САД могу да уведу санкције Приштини и забране им учешће у НАТО вјежбама. Како је рекао, САД могу увести појединачне санкције Куртију и другим актерима који су утицали на одлуку о забрани динара.
– Извјештаји који су стизали из САД са безусловном подршком Косову сада могу имати неке санкције, можда забрана учешћа у неким НАТО вјежбама, као што је “Дифендер Јуроп 2023”. Могу постојати и санкције за појединце, као што је Курти, али и за све оне који су утицали на доношење одлуке о забрани динара – навео је Сељими.
Љутфи Хазири, потпредсједник опозиционог Демократског савеза Косова плаши се да ће “евентуални други пакет санкција против Косова утицати и на грађане”.
– Сада су ове мјере за владине службенике и институције, а највећи страх је да би други пакет могао да изазове колективне мјере. САД су и даље кредибилан партнер и увијек су држале своју ријеч. То раде и сада, имају партнерство са народом Косова, а не са званичницима Косова, и бојим се да ове мјере не утичу и на грађане. Обустава или замрзавање ЕУ фондова од 300 милиона евра на снази је скоро годину дана, 500 милиона евра фонда за Западни Балкан гдје је Косово искључено и други ефекти који се евентуално могу појачати новим санкцијама, то је оно што Косово ових дана политички трпи – казао је Хазири.
Стигао сигнал из Брисела
Бранка Латиновић, бивша амбасадорка и представница Србије при ОЕБС-у указује да је из Брисела већ стигао сигнал шта ЕУ мисли о посљедњим Куртијевим потезима.
– Чињеница да Европска комисија није ставила на дневни ред укидање санкција, барем неког од пакета санкција које је увела према званичницима Косова и према представницима власти, говори да су они врло подозриви, резервисани на начин како се та власт понаша, како се њени представници понашају и да очито нема довољну дозу повјерења да ће они то превазићи и да се неће поновити – наводи Латиновић.
“Запад вага између Косова и његове визије о Косову”
Нажалост, ово није прва једнострана акција Приштине, а искуство говори да је до сада Куртијева тврдоглавост пролазила без обзира на мање или више строге реакције Запада па и први пакет ЕУ санкција.
Ипак, Милица Андрић Ракић из “Друштвене иницијативе” верује да у западном свијету има много актера који могу да спријече једностране акције Приштине”.
– Они јасно праве разлику између Косова и њихове визије о Косову као независне државе која ће ући у НАТО првенствено да би Кфор могао да се повуче са те територије, и Аљбина Куртија који тренутно много чини на подизању тензија. Док год је Курти премијер неће бити озбиљнијих акција против њега јер га та титула штити. Оног тренутка када, и ако он не буде могао да формира владу, његова политичка каријера ће бити озбиљно доведена у питање бар када су западни лидери у питању – анализира Андрић Ракић.
Не зна се шта су стварне намјере Запада
Александар Попов, директор Центра за регионализам, пак, сматра да је послије свега тешко разлучити шта су стварне намјере Запада, а шта је “дио игроказа”.
– Ове реакције америчких и европских званичника можда су дјелимично само ограђивање од потеза Приштине. Курти је сличне одлуке спроводио и раније па је након сличних реакција Запада само дошло до одлагања, али не и повлачења тих потеза – оцјењује Попов.
Како каже, Запад је више реаговао због тога што Приштина није направила “међукорак како Срби не би били оштећени након укидања динара”.
– Мислим да ће се у наредном периоду наћи рјешење како Срби на КиМ да примају плате, пензије, социјална давања и дјечије додатке у динарима који ће се одмах потом конвертовати у евре. То би технички могло да се спроведе преко акредитованих банака на КиМ – закључује Попов.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
