Култури у Српској само мрвице

Поменути износ подијељен је на 252 јавне установе, удружења, културно-умјетничка друштва, али и на медије и вјерске институције. Само двије републичке установе културе Републике Српске добиле су средства из овог гранта: Народно позориште Републике Српске (36.000 КМ за обнову аудио-видео технике) и Кинотека Републике Српске (15.000 КМ за Филмски кампус). Кратких рукава остали су Народна и универзитетска библиотека РС, Музеј Републике Српске, Музеј савремене умјетности РС, Дјечије позориште РС, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС, ЈУ “Спомен-подручје Доња Градина” и Археолошки музеј “Римски муниципијум” у Скеланима.

С друге стране, Земаљски музеј БиХ добио је чак 180.000 марака. Национална и универзитетска библиотека БиХ добила је 130.000 КМ, а Кинотека БиХ 50.000 марака. Још једна установа културе БиХ, Музеј књижевности и позоришне умјетности, добила је знатна средства - 50.000 марака и то за развијање различитих типова музејске публике. За пројекат “Збирка по збирка” Хисторијски музеј БиХ добио је 60.000 КМ. Толико пара добила је и Сарајевска филхармонија. Знатна средства, чак 75.000 КМ, добило је Хрватско народно казалиште у Мостару.

Двије установе културе у Српској добиле су тако свега 51.000 КМ, док су установе културе у ФБиХ од Министарства цивилних послова, на чијем је челу кадар ХДЗ-а Дубравка Бошњак, добиле 470.000 КМ, скоро десет пута више. Ово је проблем који се преноси из године у годину и који, како ствари стоје, неће ускоро бити ријешен. Осам установа културе у Сарајеву 20 година добија неупоредиво више новца у односу на републичке установе културе Републике Српске. Ријеч је о Земаљском музеју БиХ, Националној и универзитетској библиотеци БиХ, Умјетничкој галерији БиХ, Хисторијском музеју БиХ, Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ, Савезу слијепих БиХ, Библиотеци БиХ и Кинотеци БиХ.

Стручњаци и одговорни упозоравају да је ово изузетан политички проблем, јер је култура у надлежности ентитета, а сарајевске установе културе се проглашавају правним насљедницима установа културе бивше БиХ. Такав статус им истовремено омогућава и много више повластица, али и знатнија примања са свих нивоа власти у БиХ.

Тако је Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства цивилних послова БиХ за 2017. годину, усвојио одлуку по којој је за институције и установе културе чији је оснивач Република Српска укупно издвојено 822.000 КМ. Тај новац је распоређен на матичне и општинске библиотеке, регионалне музеје, установе културе чији су оснивачи градови и општине, вјерске заједнице и вјерска удружења. Том одлуком Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа добио је 10.000 КМ, а седам установа културе чији је оснивач Република Српска свега 339.000. Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина” подржана је тада износом од 10.000 КМ. Истом одлуком Савјета министара БиХ за шест установа културе у Сарајеву издвојено је 1.130.000 КМ. Слично је било и 2016. године. Савјет министара је за суфинансирање пројеката са подручја Републике Српске одобрио 860.000 КМ, а за пројекте са подручја БиХ одобрено је 2.237.000 КМ.

Почетком октобра 2018. године Савјет министара БиХ и Министарство цивилних послова БиХ објавили су потписивање уговора о додјели средстава за суфинансирање пројеката са представницима четири институције културе: Архива БиХ, Земаљског музеја БиХ, Историјског музеја БиХ и Олимпијског музеја у Сарајеву у износу од 1,1 милион марака из средстава остварених по основу наплате потраживања од Руске Федерације, по Анексу “Ц” Споразума о питању сукцесије за подршку пројектима културе у БиХ.

- Министарство просвјете и културе Српске је том приликом најоштрије јавно осудило такву једнострано донесену одлуку којом се фаворизују наведене установе културе које немају статус установа културе од значаја за БиХ. Позвали смо предсједавајућег Савјета министара БиХ и министра цивилних послова БиХ и истакли да се расподјела тих средстава односи на читаво подручје БиХ, а не само на подручје Кантона Сарајево - истакли су тада у Министарству просвјете и културе.

Подсјећамо, због оваквог неравноправног статуса поменуто министарство готово двије деценије не учествује у доношењу понуђеног закона о проглашењу институција културе од значаја за БиХ.

- Изузмемо ли Архив БиХ, поставља се питање ко је оснивач сарајевских институција и установа културе које се називају националним јавним установама БиХ и на основу чега су се прогласиле правним сљедбеницима бивше БиХ - кажу у министарству.

Пренос надлежности

Министарство цивилних послова БиХ, како је предвиђено, треба да има улогу координационог тијела. У овом случају, између Министарства просвјете и културе Српске и Министарства културе и спорта Федерације БиХ, а не да константно самостално одлучује, без претходне координације са надлежним ентитетским министарствима, што доприноси преносу надлежности културе на ниво БиХ, као и централизацији институција и установа културе БиХ у Сарајеву, што се покушава већ дуги низ година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.