Куда иде Аустрија
У недјељу, 29. септмебра, нешто више од 6,3 милиона гласача је имало прилику да да свој глас једној од политичких странака на парламентарним изборима у Аустрији. Одзив гласача је био сличан као и на прошлим парламентарним изборима прије пет година, гдје је отприлике 75 одсто пунољетних грађана изашло на изборе. Први пут у својој историји Слободарска партија Аустрије је побиједила на изборима освојивши отприлике 29 одсто гласова, чиме је ова странка обезбиједила 58 од укупно 183 мандата у доњем дому парламента Аустрије.
У односу на прошле парламентарне изборе, Слободарска партија је освојила додатних 27 мандата. Највећи губитници на овим изборима су Народна странка, која је изгубила 19 мандата и тиме обезбиједила себи другу позицију са 52 мандата, као и Зелени који су изгубили 11 мандата у односу на прошле парламентарне изборе, а тренутно имају 15 мандата у парламенту. Социјалдемократе су оствариле исти резултат, чиме су себи обезбиједиле трећу позицију са 41 мандатом у парламенту, док је либерална партија НЕОС освојила два нова мандата и тако себи обезбиједила четврту позицију са укупно 17 мандата.
ТЕМЕ
На овогодишњим изборима су доминирале теме везане за миграције и пораст цијена проузрокован инфлацијом. Почетком септембра Аустрију су захватиле обилне кише које су проузроковале неконтролисан раст ријечних водостаја, што је довело до поплава које су захватиле неке низијске дијелове Аустрије. Како су поплаве нанијеле велику материјалну и нематеријалну штету грађанима Аустрије, многи политиколози су указали на потенцијални скок популарности Социјалдемократа, с обзиром на то да је Беч већинским дијелом остао незахваћен поплавама, што је велика заслуга политике Социјалдемократа са градоначелником Беча Михаелом Лудвигом на челу. У прилог томе иде чињеница да је Беч поново проглашен најпожељнијим градом за живот на свијету, због чега су Социјалдемократе очекивано освојиле изборе у Бечу. Међутим, ова тема није имала капацитет да се прелије на остале градове и регије Аустрије, па су тако људи из руралних дијелова државе већински гласали за Слободарску партију.
Велики низ коруптивних скандала везаних за Народну странку, као и незадовољство младих људи рапидним порастом цијена и животних трошкова су довели до скока и коначне побједе Слободарске партије на овогодишњим парламентарним изборима. Док су пензионери већински гласали за Народну странку, скоро трећина свих гласача млађих од 35 година и старосног доба између 35 и 65 година су гласали за Слободарску партију.
Тренутну превагу у формирању нове владе има Народна странка, јер су све остале странке искључиле могућност сарадње са Слободарском партијом због превеликог идеолошког разилажења са њом. Лидер Народне странке и актуелни канцелар Аустрије Карл Нехамер није искључио могућност грађења владајуће коалиције са Слободарском партијом, са којом његова странка има највише идеолошких преклапања, али јесте искључио могућност сарадње у случају да лидер Слободарске партије Херберт Кикл буде кандидат за било коју позицију у новој влади. Како он наводи, Херберт Кикл је због својих оштрих ставова о питању мјера које је влада Аустрије са Народном странком на челу предузела током пандемије, као и критика усмјерених ка Свјетској здравственој организацији и скуповима елита у Давосу, окарактерисан као “теоретичар завјере” и опасност по демократију.
СТАВОВИ
Коалиција између Слободарске партије и Народне странке је већ постојала у аустријској политици у периоду од 2017. до 2019. године, али је завршена скандалом, познатим као афера “Ибица”, који је изазвао пад популарности Слободарске партије. Слободарска партија и Народна странка дијеле сличне ставове када се ради о питањима националног суверенитета, строгим миграционим политикама и јачању контроле граница. Обје странке наглашавају важност економске политике која укључује ниже порезе и подршку домаћим предузећима. Међутим, Слободарска партија се више фокусира на популистичке и националистичке елементе политике, док је Народна странка склонија традиционалним конзервативним вриједностима с јаким нагласком на економске реформе и одрживу модернизацију. Тренутно је највећа препрека Карл Нехамер који искључује сваки вид сарадње са Хербертом Киклом, који засигурно неће одступити од своје позиције, узимајући у обзир да је управо он најзаслужнији за побједу Слободарске партије на изборима. Нејасно је да ли Слободарска партија може да пронађе рјешење за ову препреку у предстојећим преговорима са Народном странком.
Како су све остале странке у потпуности искључиле могућност грађења коалиције са Слободарском партијом Аустрије, друга варијанта би укључила Народну странку и Социјалдемократе, који заједно имају 93 мандата, што је за један мандат више од неопходне већине. Међутим, ове двије странке имају дубоке идеолошке разлике. Народна странка заговара конзервативне економске политике које укључују смањење пореза и подршку приватном сектору, док су Социјалдемократе усмјерене на социјалну правду, прогресивне порезе, заштиту радничких права и јачу улогу државе у креирању економских прилика. Ова коалиција би захтијевала озбиљан компромис. Народна странка би можда морала попустити у неким својим плановима за смањење пореза и дерегулацију, док би Социјалдемократе можда морале одустати од неких радикалнијих социјалних политика, као што је увођење виших пореза на богатство и насљедство. Међутим, у случају да се двије странке договоре о компромису, ова коалиција би могла бити стабилна, јер би имала подршку широког спектра гласача, од конзервативаца до социјалдемократа.
Важно је напоменути да би ове двије странке једва обезбиједиле парламентарну већину, што би у случају одсуства или болести неког посланика могло довести до озбиљних проблема у функционисању владајуће коалиције. Због тога би било кључно укључити и трећу странку како би се обезбиједила стабилна апсолутна већина. Додавање НЕОС-а у ову комбинацију могло би играти кључну улогу као мост између двије странке, посебно у областима економске модернизације и образовних реформи, гдје НЕОС и Народна странка имају сличне ставове. НЕОС би такође могао подржати реформу пензијског система и убрзање дигитализације, што би представљало додатну тачку компромиса између Народне странке и Социјалдемократа. Међутим, укључивање треће странке у коалицију значило би за Народну странку одређени губитак позиција у влади, што би могло отежати постизање договора.
Након парламентарних избора 2019. године преговори су трајали четири мјесеца прије него што је дошло до формирања нове владе. Узимајући у обзир комплексност политичке сцене, можемо очекивати нову владу тек 2025. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
