Кошатка: Давање статуса кандидата БиХ сигнал за подстицај реформама
ПРАГ- Давање статуса кандидата БиХ јасан је политички сигнал да је ЕУ свјесна важности давања шансе земљама региона, али је друго питање да ли су ове земље спремне да искористе овај приступ, рекао је замјеник министра спољних послова Чешке Мартин Кошатка.
Кошатка је истакао да статус кандидата треба схватити као подстицај реформама.
“Сада је на њима да покажу да ли ће искористити предност свог статуса кандидата”, рекао је Кошатка у интервјуу за портал “Европски западни Балкан”.
Он је истакао да је приоритет ЕУ и даље Западни Балкан, што је био и прије почетка руске специјалне операције у Украјини.
Кошатка је рекао да у ЕУ постоји заједнички осјећај да се мора дати шанса земљама Западног Балкана, али да “оне морају да ураде свој домаћи задатак” и да је јасно да се атмосфера промијенила послије руске операције у Украјини.
“ЕУ жели да покаже да јој је заиста стало до региона. Не ради се о тешком раду и добрим резултатима једног предсједавања, већ о општој вољи ЕУ. Ова воља је присутна”, рекао је Кошатка и додајући да је примјер за то и давање статуса кандидата БиХ.
Кошатка је додао да је чешко предсједавање ЕУ било успјешно у погледу Западног Балкана, јер су остварена три главна циља.
“Први је био да се отпочну приступни преговори са Сјеверном Македонијом и Албанијом. Други је био одлучивање о либерализацији визног режима за Косово, а трећи давање статуса кандидата БиХ”, рекао је Кошатка, чија земља завршава шестомјесечно предсједавање ЕУ.
Говорећи о Србији, Кошатка је подсјетио да је један од циљева чешког предсједавања било отварање преговарачког поглавља са Београдом, али да се то на жалост није догодило и да о томе није било праве дебате.
“Наравно, увијек имате неке техничке расправе. Али, да будемо искрени, атмосфера није погодна за отварање нових поглавља са Србијом”, рекао је Кошатка.
Он је рекао да постоје три главне препреке у случају Србије.
“Прво, нема напретка у области владавине права. Друго, нема напретка у дијалогу Београда и Приштине. И трећи је веома низак степен усклађености српске спољне политике са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ. Ово је велики проблем који постаје све већи и већи”, рекао је Кошатка.
Он је додао да је тај проблем прије извјесног времена био скоро секундаран у односу на претходна два, али да је са руском војном интервенцијом у Украјини то постало питање принципа.
“ЕУ ће сада инсистирати на том усклађивању”, рекао је Кошатка и додао да ће владавина права “остати велика препрека на европском путу Србије”.
Говорећи о самопроглашеном Косову, Кошатка је подсјетио да је Приштина 15. децембра предала апликацију за кандидатски статус у ЕУ и да није било времена да се уради нешто више осим да се амбасадори земаља чланица ЕУ обавијесте о томе.
“Током предстојећег предсједавања Шведске може се очекивати да започну консултације са државама чланицама”, рекао је Кошатка.
Шведска, наредна предсједавајућа ЕУ, дефинисала је четири циља свог предсједавања - очување европског јединства и јачање безбједности, зелена транзиција и енергетска политика, јачање европске конкурентности и очување и важност европских вриједности, демократије и владавине права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
