Кошарац упознао Вархељија да Српска заговара принцип интегралног рјешавања 14 приоритета

Срна
Кошарац упознао Вархељија да Српска заговара принцип интегралног рјешавања 14 приоритета

БРИСЕЛ - Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац информисао је данас у Бриселу комесара ЕУ за политику сусједства и проширење Оливера Вархељија да Република Српска заговара принцип да се 14 приоритета из Мишљења Европске комисије рјешава интегрално и у пакету, укључујући реформу Уставног суда БиХ.

”Инсистирамо на томе да одмах кренемо са реализацијом 14 приоритета, укључујући и онај који рјешава проблем страних судија у Уставном суду БиХ”, поручио је Кошарац.

Он је истакао да је Уставни суд БиХ, спорном измјеном Правилника, проузроковао политичку и уставну кризу у БиХ, те да су институције Републике Српске на демократски начин, поштујући Устав БиХ и Дејтонски споразум, одговориле на антиуставно ђеловање Уставног суда БиХ.

“Република Српска доставила је Бриселу свој приједлог за деескалацију кризе. С друге стране, још нисмо виђели приједлоге из Федерације БиХ и не знамо разлог зашто их нису доставили. Умјесто тога, дио тамошње политичке структуре наставља са хорским нападима на Републику Српску и њеног предсједника Милорада Додика, износећи лажне оптужбе и тврдње без иједног аргумента”, поручио је Кошарац.

Он је поновио да Република Српска у својим легално и легитимно изабраним институцијама доноси акте и законе, поштујући Устав БиХ и Дејтонски споразум.

“Република Српска и њено руководство не воде никакву сецесионистичку политику, већ инсистирамо на досљедној примјени Устава и Дејтона, који кажу да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Наше елементарно право је да чувамо уставну позицију Републике Српске и њену уставну позицију у БиХ”, навео је Кошарац.

У саопштењу из Министарства спољне трговине и економских односа наводи се да је министар Кошарац оцијенио да су потпуно неприхватљиви покушаји дијела политичких структура из Федерације БиХ да условљавају именовање новог министра финансија и трезора у Савјету министара, те замјеника предсједавајуће Савјета министара.

“О томе нема преговора, јер је ријеч о позицијама које су припале Републици Српској у ранијем политичком договору. Потпуно је погрешно и неприхватљиво да политичке структуре из Федерације БиХ сада условљавају ова именовања”, нагласио је Кошарац.

Он је поручио да је за затварање ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ од кључног значаја за стабилизацију унутрашњих прилика.

“Република Српска никада неће признати Кристијана Шмита за високог представника, јер није именован у Савјету безбједности УН. Он се лажно представља као високи представника и у правилу је на страни бошњачке политике против интереса Републике Српске”, упозорио је Кошарац.

Он је рекао комесару Вархељију да је некоректна пракса ЕУ да ускраћује пројекте за Републику Српску и да партнера има искључиво у Федерацији БиХ.

“Таква пракса додатно проузрокује неповјерење грађана у ЕУ, али и неповјерење у унутрашњим односима у БиХ. Институције Републике Српске имају адекватне пројекте и раде по европским стандардима. Постоји оправдана бојазан да ЕУ на овакав начин покушава да политички дисциплинује Републику Српску, ускраћујући јој пројекте, за шта ће Република Српска наћи друга рјешења у партнерству и инвеститорима из других региона и земаља свијета”, навео је Кошарац.

На састанку је, такође, указано на проблематику изградње одлагалишта за радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво на Трговској гори, при чему је министар Кошарац затражио активнији ангажман и помоћ надлежних тијела у ЕУ.

“У БиХ постоји јединствен став институција на свим нивоима власти о неприхватљивости овакве намјере сусједне Хрватске. Тражимо помоћ и подршку ЕУ за наш став, јер нисмо задовољни досадашњим анемичним односом ЕУ у вези са проблемом изградње спорног одлагалишта, које представља директну пријетњу за живот и здравље 250.000 људи и угрожава животну средину”, закључио је Кошарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана