Кошарац: Није било потребе за доношење заједничке изјаве
БАЊАЛУКА - Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је да на састанку Савјета за стабилизацију и придруживање БиХ и ЕУ у Бриселу није било потребе за доношење било какве заједничке изјаве, нарочито у којој ће Република Српска бити оквалификована као кривац за одређене процесе.
Кошарац сматра да су се институције Републике Српске на крајње одговоран начин реферисале на питање европских интеграција.
"СНСД је предложио оперативни план, који је врло јасан од неких 13 тачака, са врло јасним роковима за имплементацију, док је необјашњива чињеница да нема никаквог доприноса нити било каквог приједлога оперативног плана од политичких субјеката са сједиштем у Сарајеву", рекао је Кошарац за РТРС.
Умјесто тога, додао је, политички субјекти из Сарајева су по устаљеној матрици, без икаквих доказа и кредибилних ставова, дошли да критикују политичко руководство Републике Српске.
Кошарац је рекао да је због таквих ставова, који су нажалост пренесени и на представнике европских институција, постојала потреба да дође до заједничке изјаве.
"Било какав заједничка изјава, гдје се Република Српска доводи у негативан контекст је неприхватљива и наше стајалиште је било поптпуно оправдано да нема потребе за доношењем било какве заједничке изјаве, поготово у којој ће се Српска оквалификовати као кривац за одређене процесе", истакао је Кошарац.
Он је навео да су Република Српска, њено политичко руководсто и предсједник Милорад Додик, показали на који начин се може ући у процес деескалације оних односа који су произведени и мотивисани од једног дијела међународне заједнице и бошњачке политичке јавности.
"Брисел је упознат да је Српска доставила план за деескалацију кризе у БиХ и очекујем да ће у наредним данима бити организован заједнички састанак о том питању и мислим да би било очекивано да партнери из Федерације БиХ и странке из Сарајева доставе свој приједлог оперативног плана", рекао је Кошарац.
На питање да ли у Бриселу постоји спремност да се разговара о Закону о Уставном суду БиХ и да у њему не буде страних судија, он је напоменуо да је то питање дефинисано кроз 14 приоритета.
"С друге стране, наш став је да странци у Уставном суду не могу да раде из више разлога са којима је јавност већ упозната. У Бриселу разумију ту поруку, али прије свега, то питање треба да ставимо у БиХ на дневни ред", сматра Кошарац.
Он је напоменуо да је то питање једно од 14 приоритета и да у том смислу треба на домаћем плану донијети закон, те напоменуо да је указао и да је неопходно затворити канцеларију ОХР-а.
Према његовим ријечима, на састнку у Бриселу је била уобичајена радна атмосфера, са различитим политичким ставовима
"Дисонантност постоји и то је разумљиво. Нисмо одустали од ставова Републике Српске, тражили смо појашњење одређених ставова неких европских званичника о политичким процесима у БиХ, апострофирајући чињеницу да добијају нетачне и неаргументоване информације", рекао је Кошарац.
Он је напоменуо да је јасно речено да је Република Српска за потпуно поштивање и примјену Дејтонског мировног споразума, те да Српска афирмише уставну БиХ и тражи да кретања у Бих буду на темељу договора два ентитета и три конститутивна народа у домаћим институцијама и уз што мање мијешање странаца у те политичке прилике
"Очигледно различите врсте превода, рекао бих сарајевских превода, доводе у ситуацију европске званичнике да су у заблуди о неким питањима", рекао је Кошарац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
