Конаковић: Политичка стабилност најважнија за економски развој
САРАЈЕВО - Министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић указао је данас у Сарајеву на потребу политичке стабилности на западном Балкана која ја најважнија за економски развој, јер се само тако могу побољшати услови живота грађана.
Конаковић је на након завршетка Форума ЕУ стратегије за јадранско-јонску регију и годишњег састанка Савјета Јадранско-јонске иницијативе на нивоу министара спољних послова, поновио важност дијалога и комуникација кроз разговоре у оквиру ове иницијативе.
Према његовим ријечима, због дешавања у Украјини појављује се убрзан процес интеграција који, како је навео, неће ићи скраћеним путем, већ убрзаном динамиком.
Конаковић је апеловао на политичаре да се окрену стварним приоритетима, а иза себе оставе потребе за остварењем јефтиних политичких поена који служе само њима и не доносе конкретне резултате.
Директор Дирекције за европске интеграције БиХ Един Дилберовић рекао је новинарима да је током једногодишњег пресједавања Форумом ЕУ стратегије БиХ настојала привући младе да учествују у договарању и доношењу одлука, јер без њих процес европских интеграција нема смисла, с обзиром да је ријеч о генерацијском пројекту.
"Ово је први пут да је БиХ предсједавала Европском стратегијом и управо у тој години је добијен кандидатски статус. То је био подстицај да се још више ради на овој стратегији", нагласио је Дилберовић.
Директор Директората за регионалну и урбану политику Славомир Токарски нагласио је два аспекта Јадранско-јонске иницијативе који су важни и за процес проширења Европске уније.
Токарски је појаснио да је први једнакост, што значи да на једнаким основама учествују и чланице ЕУ и оне које нису, а други аспект су млади.
"То значи да сарадња с њима треба бити стандардни дио сваког процеса, а не неки уступак који њима чинимо. Важно је укључити и локално становиштво у ову стратегију јер се налазимо у времену поларизације и потребе да потврдимо ЕУ вриједности", рекао је Токарски.
Предсједавање БиХ овом иницијативом завршава се у сриједу, 31. маја, када предсједавање преузима Хрватска.
Јадранско-јонска иницијатива је основана 2000. године с циљем подстицања развоја, јачања безбједности и интензивирања сарадње између земаља регије, те убрзања интеграционих процеса у Европи.
Осим БиХ, у иницијативи учествују Албанија, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Италија, Сан Марино, Сјеверна Македонија, Словенија и Србија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
