Комшић и Бећировић глуме Османлије

Те и друге поруке упутили су јуче политичари и познаваоци уставног права након што су Бећировић и Комшић дан раније прегласавањем српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић усвојили приједлог закона о државној имовини који ће, како је речено, били упућен у Парламент БиХ иако је један од начина заштите интереса Српске улагање вета, након чега републички парламент, у случају двотрећинске подршке, може да оспори било коју одлуку Предсједништва.

Из Кабинета српског члана Предсједништва саопштено је да Предсједништво БиХ не може бити овлашћени предлагач закона о државној имовини, јер оно у складу са Уставом може предлагати само законе из домена својих надлежности, нагласивши да, према Дејтону, имовина не припада БиХ, већ искључиво ентитетима.

- Ово је било беспредметно и у питању је најобичније политикантство. Овај приједлог закона ће завршити исто као што је завршио и приједлог о гасу, који су иста два члана Предсједништва усвојила прегласавањем прије годину дана и који је Колегијум Представничког дома одбио са образложењем да Предсједништво за ту материју није овлашћени предлагач, тако да се Парламент БиХ није ни бавио тим приједлогом. Овдје два члана Предсједништва глуме да су кобајаги заштитници кобајаги државе, а свјесни су да је њихова мисија унапријед осуђена на пропаст - поручено је из Кабинета Жељке Цвијановић у којем вјерују да у овој ситуацији постоји координисана активност између ОХР-а и предлагача.

Питање имовине је једно од горућих у БиХ о којем годинама нема сагласности, али има настојања да се сва припише БиХ и прихвати као таква. Републички званичници од почетка тврде да је имовина Српске она која се налази на њеној територији, а да институције на нивоу БиХ могу да је користе ако за то има потребе, јер је тако наведено у Дејтонском споразуму, односно Уставу БиХ.

И док из Српске упозоравају да и ствари на терену говоре другачије јер и у ФБиХ тамошња власт најнормалније располаже имовином која је на њеној територији, а таква правила важе и у Брчко дистрикту, и даље су јака настојања да се републичким институцијама одузме то право.

У тим настојањима се, како истичу саговорници “Гласа”, почесто и заиграју па им тако и промакну очигледне грешке које заправо најбоље показују шта је стварни циљ овог приједлога Комшића и Бећировића.

Правни експерт Милко Грмуша за “Глас” је подвукао да је одлука Предсједништва БиХ којом је усвојен приједлог закона о тзв. државној имовини апсурдна, неуставна и дубоко неправна, нагласивши да је на сцени проста потреба да се нешто отме те да је све јасно када се прочита њихов приједлог.

- Прво, у тексту приједлога пише да се закон усваја у Представничком дому у 2023. години, а сада је већ готово крај 2024. То довољно свједочи колико су озбиљни у томе што раде, односно тотално неозбиљни, али и говори и о стању њихове перцепције - идеална година у њиховом систему вриједности је нека 1723. година, кад су Османлије располагале имовином на овим просторима по свом нахођењу - истакао је Грмуша.

У члану шест предложеног закона су, наводи, предвидјели да “држава БиХ” нема никакву своју имовину, па кажу да ће се непокретна имовина – “државна имовина БиХ”, тек уписати у земљишне књиге код надлежних судова и катастара некретнина.

- Сваки студент права, па и онај ко је барем једном свратио у катастар, зна за начело повјерења у земљишне књиге, односно да је власник некретнине оно физичко или правно лице које је као такво уписано у земљишним књигама. БиХ није уписана у земљишним књигама као власник 99% некретнина које неоосманлије желе да отму. Тако су и сами признали да БиХ није власник тзв. “државне имовине” и ту се сва озбиљна правна прича око те имовине завршава - рекао је Грмуша.

Осим оштре политичке реакције, каже, потребно је хладне главе упутити јасан правни одговор да постоји сада нова ситуација када је ријеч о јавној имовини у БиХ.

- Евидентно је да унитаристичка концепција признаје да то тренутно није имовина БиХ. Признали су да нису власници имовине и то јасно - истакао је Грмуша, који се осврнуо и на понашање ОХР-а.

ОХР се, каже он, годинама петља у све живо у БиХ, али, интересантно, ћуте на ову тему.

- Некада су мало причали да је то један од услова за затварање те канцеларије, али сада ћуте иако су некад имали и неке експертске групе за то. Као правнику, од почетка ми је било јасно да немају ни знања ни храбрости да ријеше ово питање које је комплексно јер отвара читав низ других питања - нагласио је Грмуша.

С друге стране, подсјећа, непобитна је чињеница да је ОХР написао закон о имовини у Брчко дистрикту.

- Ту се буквално наводи да је сва јавна имовина на територији дистрикта, покретна и непокретна у власништву Брчко дистрикта гдје је и даље супервизор, а који је уједно и замјеник високог представника. Како је, дакле, могуће да се једно тражи у Сарајеву и за читаву БиХ, а сасвим друго у дистрикту - рекао је Грмуша.

Правник и посланик Уједињене Српске у Представничком дому Парламента БиХ Милан Петковић каже да Комшић и Бећировић злоупотребљавају институције БиХ с циљем успостављања неке нове надлежности.

- Такав закон неће проћи Колегијум, тако да ће ни ући у даљу процедуру и постати тачка дневног реда. Та тематика мора бити ријешена између ентитета који су једини власници имовине. И Комшић и Бећировић су свјесни да њихов приједлог закона не може проћи у парламентарној процедури, али они једноставно провоцирају и упорно желе да одржавају тензију, покушавајући истовремено да им оно што не могу они да ријеше, ријеши међународна заједница путем Кристијана Шмита или Уставног суда БиХ - рекао је за “Глас” Петковић који је и замјеник предсједавајућег уставноправне комисије у Представничком дому Парламента БиХ.

Предсједник СДС-а Милан Миличевић је подвукао да Српска има право на имовину које јој је дато Дејтонским мировним споразумом и никакви притисци и уцјене то неће промијенити.

Лидер ДНС-а Ненад Нешић рекао је да је државна имовина црвена линија испод које нико у Републици Српској неће ићи ма какве перформансе изводили Бећировић и Комшић, истичући да је Дејтон дефинисао да имовина припада ентитетима.

- Њихов приједлог закона не може отићи нигдје даље од канте за смеће - рекао је Нешић.

Предсједник СП-а Петар Ђокић изјавио је да очекује да Представнички дом и Дом народа Парламента БиХ спријече једнострано политичко дјеловање Бећировића и Комшића, уз опаску да је прегласавање Цвијановићеве још један флагрантан напад на уставни поредак и права Републике Српске.

Српска је у неколико наврата покушала да регулише питање имовине. Посланици републичког парламента први пут су Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти усвојили у фебруару 2022, али је Кристијан Шмит само дан уочи ступања на снагу донио налог о обустављању примјене тог закона, а Уставни суд БиХ га потом прогласио неуставним и ставио ван снаге.

Други пут је закон истог назива усвојен 28. децембра 2022. године и након што је предсједник Српске Милорад Додик потписао указ, он је објављен у “Службеном гласнику”. Шмит је поново посегнуо за истом одлуком као и у првом случају, јер је у фебруару 2023. године донио исту одлуку као и у претходном случају када је ријеч о поменутом закону. Уставни суд БиХ је на захтјев управо Бећировића и Комшића донио одлуку којом се ставља ван снаге Закон о непокретној имовини, која се користи за функционисање јавне власти.

Женевски принципи

Професор уставног права и спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Републике Српске Миле Дмичић каже да и Споразум о сукцесији указује да би власник над војном имовином била БиХ, док сва остала имовина припада ентитетима.

- Наиме, женевским начелима 8. септембра 1995. године децидирано је озваничено територијално разграничење и тиме су они били први услов настанка мира у БиХ, тако да можемо рећи да је то разграничење и данас услов мира у БиХ. Тим принципима је уређено да ентитети настављају своје дотадашње постојање на територији коју су унијели у Дејтонски мировни споразум, који их је и верификовао као државотворне дијелове нове државе БиХ. У Уставу БиХ нема норме нити су ентитети пренијели своје надлежности, односно права на имовину већ су они једини њени титулари и њима припада аутохтоно право да својим законодавством на својој територији самостално регулишу ову изузетно важну уставну материју - рекао је Дмичић за “Глас”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.