Коме су сметале Наташа и Милица: Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева

Осим чланова породица убијене дјеце, помену су присуствовали изасланик предсједника Републике Српске Урош Бјелица, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, представници републичких и локалних институција, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, начелници градских општина, ђаци, професори и грађани Источног Сарајева.

Међу присутнима су и представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Жељка Цвијановић поручила је на обиљежавању Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева да никада нису ухваћени, процесуирани нити кажњени починиоци злочина против дјеце, а тамо гдје нема правде за све, никада не може бити ни повјерења.

-Свједоци смо колико је злочина над српским народом до данас остало некажњено. То нас додатно обавезује да памтимо наше жртве, јер би био гријех препустити их забораву. Све док је сјећања на њих до тада ћемо знати колико је страшна цијена којом је плаћена наша слобода која се зове Република Српска - нагласила је Цвијановићева у обраћању.

Она је рекла да је ово један од најтужнијих дана у националном календару, дан када плаче и тугује цијела Сарајевско-романијска регија, у којој се средином 90-их година сабрало све српско што је истјерано и протјерано из данашњег самозваног мултиетничког Сарајева.

-Заједно са вама, са својом колијевком у којој је настала и животима одбрањена, данас плаче цијела Република Српска. Ово је дан када се сјећамо страдале дјеце Српског Сарајева, недужних и невиних жртава протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. Оних, који тако страшну судбину ничим нису, нити су уопште могли да заслуже, а ипак их је задесила упркос свим моралним, људским и божанским законима -  навела је Цвијановићева.

Она је истакла да као мајка и као бака, а потом и као човјек, нема снаге нити воље да прича о бројевима, јер је и број један у овом случају превише.

-Свако од страдале дјеце било је цијели универзум својим родитељима, породици, браћи и сестрама, бакама и дједовима. Са сваким прерано угашеним дјечијим животом, угашено је још неколико оних који су изгубили смисао и вољу да се боре у оним ионако тешким и трагичним временима - истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је сигурна да такву тугу и такву бол ни приближно не може да спозна нико ко није доживио овакву трагедију.

-Немогуће је спознати ни зло нити монструозност оних који су повлачили снајперске обараче, знајући да пуцају у невину дјецу и заувијек гасе њихове животе. Тога су биле свјесне убице Наташе Учур и Милице Лаловић које су снајперским хицима хладнокрвно ликвидиране баш на данашњи дан, прије 29. година -рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да су оне убијене током примирја, играјући се испред своје зграде у насељу Грбавица и не слутећи да ће то бити њихова посљедња игра.

-Коме су сметале Наташа и Милица и какву пријетњу су представљале било коме? Ко се то усудио да насилно оконча њихове животе, исписујући се из људског рода и сврстајући се тако међу најбруталније звијери - навела је Цвијановићева.

Она је истакла да посебно боли што нема одговора на то питање ни након скоро три деценије.

-Они који су нанишанили и испалили хице у Наташу и Милицу слободно шетају можда и тек неколико километара од мјеста на којем данас оплакујемо њихове невине жртве. Никада нису ухваћени, процесуирани, нити кажњени за злочин који су починили против дјеце, а самим тим и против цијелог човјечанства - рекла је Цвијановићева.

Она је рекла да је српски народ дужан да у миру чува Републику Српску, њене институције, надлежности, али и истину о Одбрамбено-отаџбинском рату у којем је одбрањена.

-Да никада не дозволимо да је вријеђају и оспоравају они који до данас крију убице дјеце Српског Сарајева и цијеле Републике Српске. Ми јесмо за мир и за стабилност, али смо једнако тако и за правду коју нисмо добили ни пред Хашким трибуналом, нити пред Судом БиХ - поручила је Цвијановићева.

Истакла је да ће, све док се свака комеморација, попут ове, буде завршавала ријечима “за овај злочин нико није одговарао”, до тада БиХ бити немогућа и несрећна земља.

-Све док страни душебрижници буду уважавали само једне, а игнорисали друге жртве, до тада и сами заслужују да буду игнорисани на половини БиХ. Не будемо ли поштовали сами себе, своје жртве, институције и своју Републику, нико нас други неће поштовати. Нека је вјечни помен и Царство небеско Милици, Наташи, свим њиховим вршњацима и невино пострадалој дјеци током протеклог рата. Нека стану све дјечије патње и страдања гдје год да се у свијету дешавају и нека се никада и никоме убудуће не десе -поручила је Цвијановићева .

Нуждић: Страдало скоро 500 српске дјеце

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је да је скоро 500 српске дјеце погинуло током Одбрамбено-отаџбинског рата, а да нико никада није процесуиран.

Он је додао да је од тог броја, на подручју Сарајевско-романијске регије погинуло 120 дјеце.

Нуждић је у Источном Новом Сарајеву, након помена служеног поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, новинарима рекао да су Милица Лаловић и Наташа Учур симбол страдања српске дјеце током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Он је истакао да је тешко што ни данас, као и на било којем обиљежавању када је у питању страдање Срба, нема никога од представника међународне заједнице.

-Нема никог из федералног Сарајева и по ко зна који пут констатујемо да нико није процесуиран за ове злочине - рекао је Нуждић.

Он је додао да све то оставља горак укус са којим, нажалост, морају да живе прије свега породице ове страдале дјеце, а онда и сви остали.

Нуждић је истакао важност обиљежавања српског страдања, како ти злочини никада не би били поновљени.

Истиче да је, нажалост, очито да ни страдање српске дјеце, нешто што је незамисливо људском уму, за неке није довољно да признају да су и Срби страдалници, него се упорно покушава наметнути прича о Србима као негативцима и јединим кривцима за сва ова ратна дешавања која су била на територији БиХ.Након полагања цвијећа на спомен-обиљежје и парастоса одржан је пригодан програм ученика ОШ “Свети Сава”.

За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту ОШ “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.

Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур (10) и Милица Лаловић (11), чије су трагичне судбине постале синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

Снајпериста са зграде “Лориса” на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године Милицу и Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.

Српска дјеца убијана су и тешко рањавана, не само на Грбавици, него и другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом - Војковићима, Грлици, Врацама.

Током рата убијено је шесторо ученика ОШ “Свети Сава”, а велики број њих је рањен.

На Спомен-обиљежју убијеној дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године су уклесани стихови пјесника Горана Врачара “Сумрак”, посвећени страдалој дјеци.

Споменик је изграђен на иницијативу Школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ради његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.