Данас цензуришу филмове, сутра би палили књиге: Коме и зашто смета остварење Бориса Малагурског

Наводе ово саговорници "Гласа Српске" коментаришући посљедњу иницијативу и петицију појединих бошњачких политичких представника, које предводи градоначелница Сарајева Бењамина Карић, невладиних организација и разних института да се у појединим европским градовима забрани приказивање дугометражног документарног филма "Република Српска: Борба за слободу", аутора Бориса Малагурског.

Према њиховим ријечима, илузорно је и равно лудилу тражити да се забрани приказивање филма који кроз занимљиве и значајне приче из прошлости и садашњости представља Републику Српску, објашњава њено настајање, те говори о значају њеног опстанка и просперитета, не само за српски народ, већ за цијели регион, европску и свјетску цивилизацију.

Политиколог Филип Матић каже да се ради о још једном сумраку разума у режији Сарајева и градоначелнице овог града јер се на други начин не може објаснити захтјев да се цензурише и забрани приказивање филма који говори о једном народу и његовим настојањима да дође до слободе, а у исто вријеме велича и хвали филм "Сарајево сафари" који је базиран на фикцији.

- Али, тај дио наратива приказан у "Сарајево сафарију" се уклапа у те њихове покушаје стварања неких нових митова и наратива. На овај начин се уништава и она Робеспјерова "мрзим то што говориш, али ћу до краја живота бранити твоје право да о томе причаш". Мислим да се он данас окреће у гробу, с обзиром на то како се данас третира и доживљава слобода говора и демократија, како у свијету, тако и овдје код нас. То је један неолиберални концепт "истине", који се покушава наметнути и у БиХ - истакао је Матић.   

Наводи да се ради о доктрини која постоји не само у БиХ, већ и у појединим сусједним земљама, а која подразумијева стварање негативне атмосфере да је све што има било какав српски предзнак одмах по правилу непријатељско.

- И ова посљедња петиција која је покренута против приказивања овог филма има за циљ стварање и одржавање лажне и синтетичке слике о БиХ. Све то је дио једне шире приче, стварања новог идентитета, па се тако све чешће могу чути и изјаве да богумили нису били Срби, а да је Твртко Котроманић босански краљ - додао је Матић.

Колумниста Михаило Меденица каже да га није изненадила ова петиција, јер она долази од оних који су своју "државу" створили на српској крви.

- Они ће се борити свим силама да у миру доврше оно што нису у рату. Бошњаци се понашају као генерални заступници патње, постоји само њихова истина, само су њихове мајке закукале за синовима, само су они страдалници, а за Србе је резервисано место на клупи за вечите злочинце. Заклињу се у некакву истину и помирење, а за њиховом "истином" су остали Залазје, Сасе, Каменица, Братунац, Кравица..., десетине српских села којих више нема, баш као ни Срба који су живели у њима. Српска је једини гарант опстанка и останка Срба, а то јесте оно што Бошњаке највише жуља. Изгледа да за Србе има останка само под земљом, мада им ни тамо нису дали мира, страхујући, ваљда, да ће и гробови проговорити о српском страдању у БиХ - категоричан је Меденица.

Оркестрирана кампања

Овим поводом на друштвеним мрежама огласио се и Малагурски, поручујући градоначелници Сарајева, која затражила од градских власти у Салцбургу да забране приказивање овог филма, јер он наводно представља пропаганду која криво интерпретира чињенице, велича идеологије које су довеле до распада држава, да прво погледа филм.

- Апсолутно је недопустиво да се слепо забрањује филм који никога не вређа или напада, осуђује сва злодела, а пре свега едукује људе о српској традицији, музици, храни и језику, с циљем бољег разумевања различитих култура. Не смемо да се вратимо у времена спаљивања књига - написао је Малагурски, додајући да је у току и оркестрирана кампања бошњачких и албанских организација и појединаца с циљем да се забране премијере овог филма и у Њемачкој, а притисци лобиста су огромни и на организаторе у осталим државама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.