Колико Влада Српске планира да се задужи у наредне три године

Маријана Миљић Бјеловук
Колико Влада Српске планира да се задужи у наредне три године

БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске израдила је план задужења за наредни трогодишњи период који је тежак 3,4 милијарде марака.

У документу оквирног буџета РС, а на који су министри у Влади РС почетком овог мјесеца дали зелено свјетло, наведено је да су у периоду 2025 - 2027. године планирана укупна задужења од 3,4 милијарде КМ. Од тог износа на задужење у идућој години отпада 0,9 милијарди КМ, а по 1,2 милијарде у наредне двије године.

Из Владе појашњавају да задуживање централне Владе за период 2025 - 2027. године обухвата план повлачења ино-кредита по инвестиционим пројектима у имплементацији одобреним од стране Народне скупштине РС закључно са крајем марта 2024. године, те план примитака по основу нових кредитних задужења и емисија хартија од вриједности у сврху финансирања буџетске потрошње у наредном трогодишњем периоду, а о чему ће посланици одлучивати у оквиру годишњих одлука о дугорочном задужењу

- Од укупног задужења централне Владе за идући трогодишњи период у износу од 3,4 милијарде КМ, 71 одсто је планирано да се реализује путем спољних инструмената (све у валути евро) - стоји у документу оквирног буџета Републике Српске.

Гледано по годинама, у 2025. години учешће спољних извора у укупном годишњем задужењу износиће 65,1 одсто, у 2026. години 77 одсто, док ће у 2027. тај проценат износити 68,8.

Задуживање ће се у наредном периоду углавном вршити путем фиксних инструмената (88,6 одсто) при чему ће учешће фиксних инструмената у укупном задужењу у 2025. износити 83,3 одсто, у 2026. години 84,8, те у 2027. години 96,3 одсто од планираног годишњег износа задужења.

- Учешће задуживања путем ХоВ у укупном задуживању износиће 87,3 одсто, при чему у 2025. износи 83,3 одсто, у 2026. 82,7 одсто, те у 2027. години 94,7 процената од планираног годишњег износа задужења - наведено је у документу оквирног буџета Републике Српске.

У документу који је израдило Министарство финансија РС стоји да ће се инвестициони пројекти у потпуности финансирати из спољних извора, као резултат максималног искоришћавања приступа концесионим изворима финансирања (ЊБ, ЕИБ, ЕБРД и ИФАД). Финансирање буџетске потрошње ће се вршити путем домаћих и спољних хартија од вриједности.

Јавни дуг Српске на крају марта ове године износио је 5,359 милијарди марака, односно 32,5 одсто БДП-а, а укупни дуг 6,286 милијарди или 38,1 одсто  БДП-а.

Министарка финансија РС Зора Видовић је приликом представљања документа оквирног буџета РС навела да Република Српска испуњава све обавезе те да није било кашњења када је ријеч о исплати дуга, додавши да је ове године враћено 450 милиона КМ више него што се Српска задужила.

Гаранције

У документу оквирног буџета РС за идући трогодишњи период наведено је да потенцијалне обавезе опште владе обухватају обавезе по основу издатих гаранција Српске, те обавезе по основу издатих гаранција јединица локалне самоуправе, а које би могле пасти на терет буџета Републике, односно буџета јединица локалне самоуправе, у случају њиховог активирања.

Укупна изложеност Српске крајем марта по издатим гаранцијама износи 1,256 милијарди КМ. Од наведеног износа 11 милиона КМ се односи на гаранције Српске издате за задужења јединица локалне самоуправе, 162,1 милион за задужења фондова, те 994,9 милиона за јавна предузећа, али и 88,3 милиона КМ за задужења здравствених установа и Националног парка “Сутјеска” Тјентиште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана