Колико су реална обећања о БиХ у ЕУ до 2030. године
Једна од најупечатљивијих порука са недавно завршеног Стратешког форума на Бледу била је она предсједника Европског савјета, Шарла Мишела.
Он је дао ново обећање земљама Западног Балкана да би у ЕУ могле да уђу 2030. године.
Оцјењујући да је вријеме да се ЕУ “ухвати у коштац с проширењем”, белгијски дипломата је, подсјећамо, рекао да је проширење ЕУ на државе Западног Балкана “амбициозан, али реалан план”.
– Вријеме је да се бавимо проширењем и треба да земље Западног Балкана назовемо будућим чланицама – поручио је Мишел на Бледу, додајући како је европски пут за земље региона почео још прије 25 година и да је због спорости разочарао многе – како у наведеним државама, тако и у Бриселу.
Најновије обећање о “свијетлој европској перспективи”, која, ето, само што нам није закуцала на врата, многе је подсјетило на бројна ранија обећања европских званичника. Многи још памте изјаву некадашњег предсједника Европске комисије, Жан Клод Јункера, који је као “кључну” годину за пријем земаља Западног Балкана у ЕУ помињао 2025, што више нико чак ни не помиње.
Колико су нова обећања о скором уласку у ЕУ, овог пута изречена од стране предсједника Европског савјета, реална и остварива, питали смо бившег амбасадора БиХ у Бриселу, Драшка Аћимовића. Он тврди да је врло тешко говорити о блиском пријему земаља Западног Балкана у ЕУ, па и до 2030. године.
– Посебно је тешко тако нешто прогнозирати након недавне изјаве једног од водећих руских генерала да ће се рат из Украјине проширити на земље источне Европе. Због тога мислим да је изјава Шарла Мишела, условно речено, на чекању – каже Аћимовић за Српскаинфо.
На питање колико неиспуњена обећања о брзом пријему у ЕУ утичу на пораст евроскептицизма у цијелој регији, посебно у Републици Српској и БиХ, Аћимовић одговара да одговорност није на Бриселу, већ на домаћим властима које, према његовим ријечима, не испуњавају задате услове. Он тврди да конкретан датум за пријем у ЕУ неће ни бити објављен све док домаћи политичари не почну да проводе суштинске реформе.
– Ми сада радимо само козметичке измјене и допуне закона, што у суштини нема везе с испуњењем суштинских реформи за европски пут. Ако кренемо с извршавањем конкретних реформи, посебно у дијелу који се тиче правосуђа, онда можемо говорити о некаквом напретку. БиХ је добила поклоњени кандидатски статус и треба да испунимо постављених 14 приоритета да би се тај статус утврдио. Ми смо тај статус добили условно, уз обећање да ће бити потврђен кад испунимо приоритете. Због тога, док се то не реализује, не можемо разговарати о било каквом убрзаном путу ка чланству у ЕУ – закључује Аћимовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
