Колико новца годишње "поједу" војни буџети

Вељко Зељковић
Колико новца годишње "поједу" војни буџети

Глобална војна потрошња порасла је осму годину заредом и достигла је рекордних 2.240 милијарди долара. Указује на ово истраживања Стокхолмског међународног института за истраживање мира. Три највећа потрошача су и даље САД, Кина и Русија, које чине 56 одсто укупне свјетске војне потрошње.

У посљедњој години Другог свјетског рата, САД су потрошиле око 38 одсто свог БДП-а на војску. Скоро 80 година касније, модерна војна потрошња није много далеко од тог буџета, ако се узме у обзир инфлација. Америчка годишња војна потрошња износи око 900 милијарди долара, отприлике 40 одсто укупне свјетске потрошње и троструко је већа од кинеске. Четвртина или више тога могло би се избјећи окончањем америчких ратова, затварањем многих од око 800 америчких војних база широм свијета и преговорима о новим споразумима о контроли наоружања са Кином и Русијом или окончањем рата у Украјини.

Умјесто мира кроз дипломатију и фискалну одговорност војно-индустријски комплекс плаши народ приказима зликоваца које добри момци морају зауставити по сваку цијену. Због оваквих и сличних страхова највећи потрошачи су наставили да повећавају своје војне капацитете, док је рат у Украјини довео до тога да земље у региону такође преиспитају своје буџете.

Далеко најоштрији раст, процентуално гледајући, забиљежен је у Европи. Државе наводно јачају војну снагу као одговор на погоршање безбједносног окружења.  

Трка у наоружању

Иако у Европској унији тврде да су приоритети напредак човјечанства са једне стране и разума са друге стране, војни расходи држава централне и западне Европе достигли су према посљедњим подацима 345 милијарди долара, премашивши потрошњу из 1989. године, када се хладни рат завршавао. Интересантно, али и мирнодопски расположене скандинавске земље су на овом списку попут Финске и Шведске, али треба споменути и балтичке земље те Пољску.

 

Клима

Војна потрошња такође утиче и на емисије гасова са ефектом стаклене баште, егзистенцијалну пријетњу човјечанству. Што је већа војна потрошња једне земље, већа је и њена емисија угљен-диоксида. Седам од десет највећих историјских емитера међу десет је највећих свјетских војних потрошача - САД, Русија, Велика Британија, Француска, Јапан и Њемачка.

Оно што забрињава јесте то што би требало очекивати да ће ови војни трошкови, али вјероватно и у остатку свијета, наставити да расту у годинама које су пред нама, јер "геополитичке забринутости" тјерају и земље у Азији - Индију, Јапан, Сјеверну Кореју и Кину, да такође повећају своје издатке за одбрану. Резултат је ово граничних сукоба Индије и Кине, дугогодишњег територијалног сукоба у Јужном кинеском мору и напетости када је ријеч о Тајвану.

Како земље издвајају веће дијелове свог буџета у војне сврхе, вјероватноћа њиховог ангажовања у оружаним сукобима ескалира, јер имају тенденцију да се ослањају на увоз оружја и војна рјешења како би задовољиле своје безбједносне потребе, науштрб мирољубивих приступа.

Штавише, када једна земља повећа своју војну потрошњу то може изазвати већи осјећај несигурности међу регионалним ривалима, што их доводи до повећања потрошње и тако даље, подстичући трку у наоружању.

Земље чланице НАТО-а и Европске уније користиле су рат у Украјини као димну завјесу да оправдају попуњавање, проширење и модернизацију сопствених залиха наоружања, али и да преобликују постојеће прописе о трговини оружјем, што је довело до необузданог милитаризма и нове трке у наоружању. Политички, ово се одразило у забрињавајућем новом развоју европског наратива, који је већ прешао са - "развој за безбједност" на "безбједност за развој".

Рудник злата

Ова милитаризација свијета узрочно-посљедична довела је и до огромног раста профита војног индустријског комплекса, прије свега оног у Америци. Прошло је шест деценија од када је, напуштајући функцију предсједника САД, прослављени генерал Двајт Ајзенхауер упозорио на опасност коју је по америчку демократију и мир у свијету представљала нарастајућа моћ војно-индустријског комплекса (МИЦ). Његове ријечи нико тада није озбиљно схватио.

Рат је "добар за посао", рекао је један од челника фамозног америчког инвестиционог фонда "Блекрок" још у јуну прошле године, поручујући како превирања у Украјини могу створити прилике за профит.

Индустрија оружја искористила је шок изазван руском инвазијом да се поново позиционира као незамјењив, "одрживи" и "миротворни" играч, подстичући трку у наоружању. Украјина је постала рудник злата за амерички војно-индустријски комплекс. Пошто је ријетко куповала оружје у иностранству прије кризе, она је постала трећи највећи свјетски увозник оружја, заузимајући пето мјесто међу главним извозним дестинацијама САД за оружје.

Тешко је тачно знати колико је новца са украјинске линије фронта стигло у џепове америчких произвођача оружја. Користећи прокси рат између Русије и Украјине, САД настављају да консолидују своје геополитичке интересе у Украјини, а њихова војна индустријска предузећа остварују огроман профит продајом оружја. Данас у Америци постоји пет гиганата који доминирају огромном индустријом оружја.

Није тајна да је америчка индустрија оружја, да би ставила више новца у своје џепове, одржала дубоке везе са државним званичницима и лидерима јавног мњења на неколико начина, као што је финансирање лобиста и истраживачких центара и запошљавање бивших владиних званичника кроз "окретна врата" индустрије лобија владе.

Интересантан феномен који се појавио током сукоба је да неке познате лобистичке компаније, најмање њих 25, представљају Украјину про боно, залажући се за већу војну подршку САД за украјинску војску. Иза њихових такозваних изговора за хуманитарну бригу за "помагање" Украјини крију се неке лобистичке фирме са очигледним финансијским подстицајима - оне такође имају произвођаче оружја као клијенте.

Лобисти

Финансирање истраживачких центара јесте још један метод којим амерички МИЦ појачава свој глас. У извештају који је Институт Квинси објавио утврђено је да је од 27 истраживачких центара у САД, чији су донатори могли бити идентификовани, 21 добио средства од одбрамбене индустрије, што чини 77 одсто свих средстава.

Извјештај Института Квинси такође је открио да се амерички медији "непропорционално ослањају на" коментаре истраживачких центара које финансира сектор одбране.

Механизам "окретних врата" такође утиче на проток запослених на високом нивоу из одјељења за одбрану америчке владе до приватних извођача оружја и обрнуто. "Окретна врата" која се непрестано окрећу пружају садашњим члановима Конгреса, њиховом особљу и особљу Пентагона снажан подстицај да се лијепо играју са поменутим гигантским извођачима док су још у влади.

Уносна каријера лобирања чека их када напусте државну службу. Око 700 бивших високих владиних званичника у САД ради за одбрамбене фирме, укључујући бивше генерале и адмирале, открио је извјештај који је радила канцеларија сенаторке Елизабет Ворен. "Боинг", "Раитхеон" и "Џенерал електрик" ангажовали су 85, 64 и 60 бивших владиних званичника као своје високе руководиоце или лобисте, наводи се у извјештају.

Сукоб у Украјини још једном је показао како је америчка влада овисна о рату и војним трошковима. Трошкови америчких ратова у посљедњих 20 и кусур година износили су невјероватних 8.000 милијарди долара. Да би превазишла дужничку кризу Америка би требало да престане да храни војно-индустријски комплекс, најмоћнији лоби у Вашингтону.

Иако су амерички ратови по избору били ужасни за Америку, били су далеко веће катастрофе за земље које Америка наводно спасава. Авганистан је послије америчке "помоћи" остао сломљен. Украјина је сада у новом америчком загрљају, са вјероватно истим резултатом. Сада ти исти све више указују како је рат са Кином готово неизбјежан.

Црно тржиште

Прије инвазије Русије, Украјина је имала једно од највећих црних тржишта оружја у Европи. То поставља питање: шта ће се десити с тим оружјем када се сукоб заврши? Ако сукоб престане сутра, да ли ће Украјина вратити све ракетне бацаче? Да ли ће сједјети у залихама? Хоће ли се продавати на црном тржишту? Историја сугерише да ће оружје неизбјежно наћи пут према погрешним рукама, подстичући даље насиље.

 

Европа

И европски произвођачи оружја забиљежили су примјетан пораст прихода и профита, у години коју је дефинисао сукоб у Украјини и повећана европска војна потрошња. Укупна вриједност продатог оружја од стране неколико европских компанија износила је према до сада доступним подацима око 96 милијарди евра.

Предвиђа се да ће нови механизми финансирања Европске уније додатно подстаћи индустрију оружја. Очекује се да ће два програма ЕУ, ЕДИРПА и АСАП, убризгати значајна средства, посебно за подршку Украјини и Молдавији. ЕДИРПА ће у периоду 2024-2025. финансирати 300 милиона евра за заједничке набавке војне опреме, док ће АСАП у истом периоду допринијети 500 милиона евра за производњу муниције.

Њемачки произвођачи оружја ове године биљеже рекордан извоз, прије свега због испорука у Украјину. По свој прилици њемачка намјенска индустрија до краја године могла би да обори рекорд из 2021. када је извезла оружје вриједно 9,35 милијарди евра. Више од једне трећине извоза влада је одобрила за Украјину. У ову земље у прва три квартала отишло је оружје вриједно 3,3 милијарде евра, што је преко четири пута више него читаве прошле године. У државе Европске уније и НАТО и друге партнерске земље - Јапан, Швајцарску, Аустралију и Нови Зеланд - њемачка војна индустрија извезла је робу вриједну 4,33 милијарде евра. Међу њима, највише у Мађарску (1,03 милијарде), која се сада снажно наоружава.

У остале, такозване треће земље изван ЕУ и НАТО, не рачунајући Украјину, из Њемачке је до краја септембра извезено оружје вриједно 1,16 милијарди евра, више него цијеле прошле године (992 милиона евра). Највише је оружја увезла Јужна Кореја, у вриједности од 251 милион евра.

Ово је само врх леденог бријега, јер господари рата и плаћеници убиру милијарде профита од илегалне и незваничне трговине малокалибарским и лаким оружјем које подстичу сукобе у земљама широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана