Колике су плате у земљама из којих долази највише иностраних радника

Вељко Зељковић
Колике су плате у земљама из којих долази највише иностраних радника

САРАЈЕВО - Послодавци у БиХ имају све више потешкоћа при проналаску адекватне радне снаге на домаћем тржишту, због чега се све чешће окрећу ка такозваној увозној радној снази.

У првом полугодишту ове године издато је 3.230 радних дозвола, од чега се на ФБиХ односи 1.400, Републику Српску 1.538, а Брчко дистрикт 292. Највише их је издато за дјелатности грађевинарства, остале услужне дјелатности, трговину и прерађивачку индустрију те хотелијерство и угоститељство. Интересантно, ријеч је о секторима у којима се просјечна плата креће од  1.400 до 1.650 марака. Што се тиче држава поријекла страних радника, највише их је из Турске, Непала, Индије, Бангладеша, Кине те сусједних Србије и Хрватске.

Када је ријеч о платама радника у земљама из којих највише долазе у БиХ, просјечна зарада у Турској износи око 780 марака. Турци у БиХ углавном раде као грађевински радници, добијајући прилику да зараде дупло више него у матичној земљи. Ова многољудна земља, која лежи на два континента, иначе има велике проблеме због високе стопе инфлације која је током прошлог мјесеца износила чак 48 одсто.

У још повољнијој позицији су Непалци, који запошљавајући се у БиХ могу зарадити четири пута више него код куће. Просјечна плата у овој држави, смјештеној на Хималајима, креће се око 400 марака. Постотак људи који раде у овој земљи креће се само око 40 одсто. Када се одбију трошкови смјештаја у БиХ и хране, они својим најближим могу мјесечно послати минимално двије "непалске плате".

Слична ситуација је и код радника који долазе из Бангладеша,  државе у јужној Азији која се такође суочава са тешком економском ситуацијом, немаштином и високом инфлацијом. Просјечна плата износи 26.000 бангладешких така или нешто мање од 390 марака.

Када је у питању Индија, иако се ради о економској сили која је у снажном успону, због чињенице да је ријеч о најмногољуднијој земљи на свијету многима није лако наћи посао. Према подацима Уједињених нација, чак 21 одсто људи или више од 250 милиона Индијаца преживљава са мање од два долара дневно. Тамошња просјечна плата износи 32.000 индијских рупија, што је око 670 марака. И ова држава се суочила са изyзетним растом цијена.

У случају оних који су добили радну дозволу, а имају држављанство Србије и Хрватске, њихови мотиви нису толико егзистенцијалне природе. Сусједне земље отварају у БиХ разна представништва и испоставе фирми, у којима запошљавају и своје држављане. Када су у питању Кинези који долазе, они отварају своје продавнице мјешовите робе. Просјек плате за Кину је готово немогуће израчунати јер се висина примања разликује од регије до регије, али и од града до града. Минимална плата износи око 550 марака, док, примјера ради, просјечна плата у Шангају износи 3.600 марака.

Бањалучка компанија "Крајина клас", у оквиру које послује и ланац пекара "Мања", тренутно запошљава четрдесетак радника из Индије, а како каже власник компаније Саша Тривић, они су углавном задовољни условима живота у највећем граду Српске, али и примањима, поготово ако су она у рангу оних која имају домаћи радници.

- Углавном је ријеч о вриједним радницима. Има случајева када то није тако, али мало их је. Додуше, треба бити искрен па рећи да има  и свакаквих послодаваца. Због недостатка адекватне радне снаге моје предузеће има потребу за још једним бројем ино-радника, али је бирократија веома компликована. Да бисмо довели једног радника, рецимо из Индије, потребно је минимум четири мјесеца због разних бирократских процедура. Сматрам да би то требало поједноставити и упростити како овдашњи послодавци не би трпјели - поручио је Тривић који је и потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске.  

Филипинци  бирају Хрватску

Филипинци заобилазе БиХ, јер им се финансијски не исплати. Просјечна плата у овој земљи је 44.800 филипинских пезоа, односно 1.400 марака. Радије се одлучују за Хрватску у којој их већ има око 8.500, при томе зарађујући плате које иду и изнад 2.500 марака.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана