Којим аршинима се руковиди Брисел: Најсиромашнији, а најближи ЕУ

Указују на ово званични подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) из октобра 2023. из којих се може видјети да је БДП Украјине само 5.220 долара по глави становника. По лошем резултату може да јој парира једино тзв. Косово са 5.910 долара. Примјера ради Црна Гора има БДП 11.340 долара по глави становника, Србија 11.300, Албанија 8.060, БиХ 7.780, Сјеверна Македонија 7.670, а Молдавија 6.410 долара. Просјек европских држава је иначе 34.710 долара, док је у Европској унији 41.110 долара.

Према мишљењу појединих аналитичара, али и званичника такав став Европске уније, односно Европске комисије, оголио је процес приступања, односно показао је да услови нису чињенице и резултати, попут оних о расту и напретку привреде као што званични Брисел тврди, већ сасвим неки други аршини. Сматрају и да је недавна одлука Брисела да Украјини понуди могућност да постане чланица ЕУ оправдано наљутила поједине земље на западном Балкану, које се већ годинама труде да испуне високе захтјеве који се пред њих постављају.

Правник и потпредсједник ПДП-а Милко Грмуша сматра да је таква одлука ЕУ прије свега политичка.

- Никада их неће примити у пуноправно чланство, као ни БиХ. Читав тај приступни концепт је изгубио смисао када се престало водити рачуна о условима који се тичу тржишта, кретања слободног капитала и услуга, владавине праве и слично. Бугарска и Румунија су примљене у ЕУ мимо свих правила и прописа само зато што су ушле у НАТО савез. И тада је одлука о пријему била политичка, а све са циљем да се Русији пошаље геополитичка порука, иста она која се шаље и сада - рекао је за “Глас” Грмуша.

Он је истакао да ЕУ таквим потезима настоји оставити утисак како је и даље релевантан геополитички фактор.

- А истина је да их нико не зарезује ни за суву шљиву. У свијету су данас битне САД и Кина, то су два убједљиво најважнија геополитичка фактора, док силе попут Индије, Русије, Бразила па и Њемачке покушавају пронаћи своје мјесто. ЕУ је окоштао организам који не може да доноси одлуке. Када посматрате људе који воде Унију евидентно је да више нема озбиљног стратешког промишљања, све њихове одлуке су смијурија - сматра Грмуша.

Крајем прошле седмице и предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ Маринко Чавара навео је како је проширење Европске уније у највећој мјери политичко питање, а што, како каже, потврђује и одлука о отварању преговора са Украјином и Молдавијом те давања условног позитивног става БиХ. Наводи како многи сматрају да није поштено отворити преговоре са земљом у којој је ратно стање, при чему се БиХ стално условљава као да је ријеч о чланству, а не о отварању преговора у којима би требало спровести потребне реформе државног система како би он био компатибилан са системом ЕУ.

Чавара је поставио и питање који је мотив ЕУ за проширење - економија и развој или безбједносно питање те упозорио како би у оба случаја било логично да је интерес ЕУ бржи процес интеграција свих земаља Европе, али да се то ипак не догађа. Према његовим ријечима, иако дуготрајни процес европских интеграција доводи до замора, смањења интереса и подршке јавности, мишљење свих политичких партија је да за БиХ нема позитивнијег пута до пута у пуноправно чланство у ЕУ. На крају је изразио наду да неће бити додатних услова, као и да ће БиХ најкасније до марта 2024. године испунити услове и започети преговоре о приступању ЕУ.

Устав                            

Милко Грмуша наводи да ће пријем нових чланица бити могућ тек онда када Европска унија донесе устав који би подразумијевао три групе држава.

- У првој групи би биле Њемачка и Француска, а другој државе попут Пољске, док би трећу чиниле земље које тек уђу у чланство и оне не би имале једнако право гласа. Биле би само дио јединственог економског тржишта, али не би доносиле политичке одлуке. То је из Француске јавно поручено више пута. Иста порука се шаље и за БиХ. Све је то велико лицемјерје и заблуда - закључио је Грмуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.