Кога заступа и чију политику води амбасадор БиХ у Уједињеним нацијама
САРАЈЕВО - Политичке елите из Сарајева бјеже од суочавања са историјом Другог свјетског рата, јер она руши њихове покушаје да Бошњаке представе као једине и највеће жртве на просторима западног Балкана.
Каже ово за “Глас Српске” политиколог из Источног Сарајева Филип Матић, коментаришући то што је БиХ опет пропустила прилику да у Генералној скупштини Уједињених нација гласа за Резолуцију о борби против глорификације нацизма. Према његовим ријечима, одлука амбасадора БиХ у УН Златка Лагумџије да овом приликом не нађе за сходно да за исту гласа требало би гледати из два угла. Први је тај што он у овом међународном тијелу, баш као и неки његови претходници, своје дјеловање приватизује, водећи искључиво бошњачку политику, не ону дефинисану од стране трочланог Предсједништва БиХ, кога чине конститутивни народи.
- И онда ти исти причају о суверенитету и дејтонској БиХ, а на најдиректнији начин руше постојећи уставни систем. То смо уосталом могли видјети и приликом подношења резолуције о Сребреници, о којој није било никаквих консултација унутар БиХ. Ово гласање је још једном показало ко уистину изнутра руши БиХ. Нису то Срби који се залажу за досљедну примјену Дејтонског мировног споразума - поручио је Матић.
Сматра да се ради и о слијепом сљедбеништву западне политике сукобљене са Русијом, што је онда те исте политичаре претворило у класичне поданике. Други угао, каже, односи се на историјски контекст.
- Годинама покушавају изградити мит како су они једине жртве, највеће, градећи свој идентитет на томе. Ова резолуција руши тај мит. Желе из историје избрисати то да су поједини припадници њиховог народа били припадници усташког покрета и Ханџар дивизије. Уосталом, колико ми је познато, и аутор “Исламске декларације” је био један од припадника те злогласне јединице. С друге стране, припадници српског народа су били међу највећим европским страдалницима и то нико не може оспорити - истакао је Матић.
Генерална скупштина УН усвојила је у понедјељак Резолуцију о борби против глорификације нацизма, коју је предложила Русија, а представник БиХ у овом тијелу Златко Лагумџија, баш као и претходни пут, није нашао за сходно да исту подржи. За резолуцију, иза које су као коаутори стали Јерменија, Бјелорусија, Кина, Мали, Сјеверна Кореја, Србија и Јужна Африка, гласало је 116 земаља. Против су биле 54, укључујући Украјину, САД, Велику Британију, Њемачку, Француску, Канаду и Јапан, док је 11 држава било уздржано, а међу њима је била и БиХ. Лагумџија није подржао резолуцију у којој се наводи да би требало охрабрити државе да предузму одговарајуће конкретне мјере, како би се спријечила ревизија историје и исхода Другог свјетског рата. У тексту се наводи и да би требало најоштрије осудити инциденте у вези са величањем и пропагандом нацизма, али и препоручена забрана сваке, како је наведено, церемонијалне прославе нацистичког режима и његових савезника. Поручено је и да је њено усвајање дужност свих држава, пред онима који су дали своје животе за мир, уз констатацију да сваки други став не би био ништа друго до цинизам и јерес према онима који су ослободили свијет.
Несувисло образложење
Русија сваке године, још од 2015, предлаже ову резолуцију. Претпосљедњи пут ју је подржало 112 држава, 50 је гласало против, а 14 је било уздржано. БиХ је тада била против, а ове уздржана приликом гласања. Умјесто објашњења зашто је тако одлучено те да ли је то званични став Предсједништва или Лагумџијин лични, БиХ је заједно са Црном Гором, Албанијом, Украјином, Молдавијом и Грузијом, стала иза ставова земаља Европске уније и њихове заједничке изјаве, које су углавном биле против садржаја поменутог документа. Како је појашњено, резолуција није подржана, јер наводно Русија исту злоупотребљава како би оправдала свој рат у Украјини, упозоравајући да се ради о класичној пропаганди и ширењу лажног наратива.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
