Ко је нови амерички изасланик за западни Балкан и какву улогу је имао у мајданском преврату
ВАШИНГТОН - Александар Касаноф, ког је амерички Стејт департмент именовао на мјесто помоћника секретара за западни Балкан, годинама је вјерно служио контроверзној Викторији Нуланд, која је била један од главних организатора крвавог Мајдана, односно рушења легалне украјинске владе и увлачења ове земље у рат са Русијом.
Уз државног секретара Ентонија Блинкена и савјетника за националну безбједност Џејка Саливена, Нуландова, која је донедавно радила на мјесту замјеника државног секретара за политичка питања, називана је кључном особом америчке спољне политике у посљедњих неколико деценија и главним инспиратором серије контроверзних потеза Вашингтона. За вријеме администрације Барака Обаме лично је подржавала протесте у Кијеву, а њена фотографија како дијели храну демонстрантима на тргу Мајдан довела је до чувеног дипломатског сукоба са тадашњим руским амбасадором при Уједињеним нацијама Виталијем Чуркином, који је тада иронично констатовао да "Украјинци једу Американцима из руке".
Према писању појединих медија Нуландова је 2013. и 2014. руководила операцијом смјене, односно завјером рушења легално изабраног предсједника Украјине Виктора Јануковича и постављањем на то мјесто америчке марионете Арсенија Јацењука. Ова операција рушења тадашњих украјинских власти наводно је коштала око пет милијарди долара.
Касаноф, који мијења Габријела Ескобара на мјесту изасланика САД за западни Балкан, годинама је био њена продужена рука, односно једна врста оперативца на терену. Како би било прикривено његово обавјештајно дјеловање, даване су му разне функције. Током крвавог мајданског преврата радио је као политички савјетник у америчкој амбасади у Кијеву. За тај период рада добио је награду од својих шефова. Како је тада појашњено од стране Стејт департмента, Касаноф је одликован због "изузетног рада током мајданске револуције".
Недавно објављена тајна документа ФБИ, који је водио истрагу о наводној умијешаности Руса у америчке изборе, откривају тај тајни опус операнди Касанофа. Радећи у америчкој амбасади у Кијеву имао је задатак да врбује људе из украјинске владе, али и поједине бизнисмене, шпијунира опозицију, прикупља информације и просљеђује на адресу Вашингтона. Један од задатака било је и врбовање Константина Килимника, кључне особе из администрације касније свргнутог украјинског предсједника Виктора Јануковича, који је имао етикету проруског човјека. У тим документима је наведено да је Килимник био толико вриједан извор информација да је Касаноф његово име држао у тајности, јер се бојао да би га могао провалити "Викиликс".
Након украјинске одисеје, али и задатака које је имао у Туркменистану и уопште на просторима Кавказа, Касаноф, у чијој званичној биографији пише да је завршио Национални ратни колеџ, сада постаје једна од кључних фигура америчке спољне политике на просторима западног Балкана.
Интересантно све ово се дешава у вријеме када на мјесто новог америчког амбасадора у БиХ треба да дође Даглас Џонс. Ради се о још једној особи која ужива велико повјерење државног секретара Ентонија Блинкена. И он има више него живописну биографију. Својевремено је био задужен за европску безбједност, а радио је и као отправник послова и замјеник шефа Мисије САД при НАТО-у. Боравио је и у Авганистану и Израелу. Све ово говори да су ови простори поново стављени у фокус америчке спољне политике, коју и данас воде људи који су најодговорнији за крвави рат у Украјини. Нема више Нуландове, али ту су Блинкен и Џејк Саливен те људи од задатка, попут Касанофа. Они ове просторе, баш као и у случају Украјине, доживљавају као стратешке, а што је недавно потврђено и на самиту НАТО-а одржаном у Вашингтону. Према оцјенама појединих аналитичара, поменуте ротације говоре да се одређеним политичким круговима у САД очигледно жури да заврше започете послове у свијету па и на Балкану прије предсједничких избора који ће бити одржани 5. новембра ове године.
Стара гарда
Крајем прошле године за помоћника државног секретара САД за Европу именован је Џејмс О'Брајен, који ће бити надређени Александру Касанофу. О'Брајен је деведесетих био специјални изасланик предсједника САД за Балкан, али и виши савјетник бивше државне секретарке Медлин Олбрајт. Учествовао је у формулисању Дејтонског мировног споразума 1995. године, а био је и дио америчке делегације током преговора у Рамбујеу 1999. По доласку на ово мјесто подржао је примјену бонских овлашћења од стране Кристијана Шмита, ког Српска не признаје као високог представника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
