Клокић: Отвореност ка европском путу уз поштовање Устава Српске и Дејтона

Срна
Клокић: Отвореност ка европском путу уз поштовање Устава Српске и Дејтона

БАЊАЛУКА - Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић изјавио је вечерас да је Влада Српске и у прошлом и у садашњем сазиву отворена ка европском путу, али уз поштивање Устава Републике Српске, Дејтонског споразума и надлежности институција.

“Имали смо притисак када је у питању Закон о непокретној имовини од Уставног суда БиХ и како да онда причамо о нечему што се зове европски пут када имамо три странца у том Уставном суду која намећу одлуке. Ваљда земља која треба да буде пуноправна чланица ЕУ треба да самостално доноси одлуке”, рекао је Клокић за АТВ говорећи о раду Владе у првих 100 дана.

Када је ријеч о иницијативи “Отворени Балкан”, он је навео да ту постоји противљење политичког Сарајева и додао да би придруживање БиХ овој иницијативи помогло превазилажењу бројних баријера и унаприједило економију.

“Ми ћемо и даље заговарати ову иницијативу”, поручио је Клокић.

Он је истакао да је анализа рада представништава Републике Српске указала на недовољну презентацију свега што раде, истичући да ће то у наредном периоду бити унапријеђено.

“Потребно је да што боље радимо на презентацији Републике Српске на међународном плану, као и на указивању на њене ставове које има по питању свог положаја у оквиру Дејтонске БиХ, јер на тај начин најбоље можемо сачувати надлежности које нам је дао Дејтонски споразум”, рекао је Клокић.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Саво Минић рекао је да је став Владе и Народне скупштине јасан и да се у оквиру тога ради све на ојачавању капацитета институционалне надлежности Републике Српске.

“Ми и даље функционишемо, и даље смо титулари и располажемо својим земљиштем и шумама”, рекао је Минић и поновио да и по Дејтонском споразуму имовина припада ентитетима.

Он је оцијенио да покушај довођења у питање власништва Републике Српске над својом имовином представља бескурпулозан притисак да би се смањио капацитет Српске, истичући да она то неће дозволити.

Минић је навео да Република Српска има искреног пријатеља у Србији, док таква ситуација није са политичким Сарајевом.

Говорећи о пољопривреди у Српској, он је рекао да је Агенција за аграрна плаћања примила захтјеве пољопривредника за ангажовање више од 150 милиона КМ за капиталне инвестиције у пољопривреди.

Он је истакао да су издвајања за пољопривреду у овој години знатно увећана у односу на претходне.

Када је ријеч о протестима у Бијељини, Минић каже да пољопривредници морају платити порез Републици Српској и да разлози протеста “немају везе са реалношћу”.

Он је навео да показатељи говоре да ће Република Српска ове године имати између 15 и 20 одсто више сјетвених површина пријављених у систем ресорног министарства, те да је то резултат подстицаја и подршке коју пољопривредници имају.

Министар управе и локалне самоуправе Српске Сенка Јујић рекла је да је огроман притисак на Републику Српску, али да је важно да је она јединствена и да се поштује Дејтонски споразум.

“Остајемо на том путу јединства и боримо се за оно што је наше, што чини Републику Српску”, навела је Јујућева и додала да њено министарство у континуитету наставља да ради на свим активностима из њихове надлежности.

Она је оцијенила да је Прњавор заслужено добио статус града, који је потврда континуираног развоја ове локалне заједнице.

“То има велики значај, како за грађане, тако и за руководство Прњавора које је својим преданим радом показало да напредује из дана у дан и вјерујем да ће тако наставити и у будућности”, рекла је Јујићева.

Она је навела да је то 11. град у Републици Српској, те изразила жељу да све јединице локалне самоуправе теже развоју и крену у ову процедуру.

Јујићева је напоменула да Влада већ дужи низ година посредством Министарства управе и локалне управе издваја три милиона КМ годишње за подршку неразвијеним и изразито неразвијеним општинама.

“Циљ је да се сваки дио Српске равномјерно развија, те свакако заједнички радимо да нађемо могућност да се овај износ повећа”, рекла је Јујићева.

Говорећи о унапређењу рада јединица локалне самуоправе, она је истакла да ће се и даље радити на увођењу нових Е-сервиса да би што више услуга било приступачније на бржи, једноставнији и јефтинији начин, како грађанима, тако и пословној заједници у Српској.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник рекао је да ће у његовом раду приоритети бити наставак унапређење правног оквира, борба против климатских промјена и спровођење административних активности у корист грађана.

“Сва законска рјешења која будемо доносили доносићемо искључиво у нашој надлежности и нећемо дозволити апсолутно никакав пренос надлежности”, рекао је Випотник.

Он је подсјетио да је у Српској почео циклус великих инвестиционих инфраструктурних пројеката, међу којима су и изградња ауто-пута Бањалука- Приједор, те дионица од Раче преко Бијељине до Брчког, као и да активности теку предвиђеном динамиком.

Випотник је напоменуо да је у протеклом периоду забиљежено све веће интересовање инвеститора за улагања у обновљиве изворе енергије, као што су соларне фотонапонске електране, те да је министарство у протеклих 100 дана издало више од 20 локацијских услова за ове пројекте.

“Издали смо и грађевинску дозволу за прву вјетроелектрану жГребакж која се гради на подручју општине Невесиње и представља пројекат директног страног улагања више од 150 милиона КМ”, рекао је Випотник.

Када је ријеч о Трговској гори, Випотник је напоменуо да Република Српска користи све правне и експертске начине да спријечи Хрватску да уради оно што нико никада није урадио, а то је да у пограничном појасу, у близини заштићеног подручја, сагради одлагалиште нуклеарног отпада.

Он је навео да је Влада Српске у буџету за ову годину издвојила милион КМ за финансирање активности у вези са истраживањима на територији Републике Српске која ће још једном доказати да локација на Трговској гори не испуњава ниједан параметар да би се ту изградило одлагалиште нуклеарног отпада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана