Климатски заробљеници: Црвена листа проширена за 2.000 угрожених врста

Представници те организације објавили су нови извјештај на ЦОП28 самит у Дубаију, који је обухватио информације о 157.000 врста, односно 7.000 више него прошле године.

Закључак је јасан - криза биодиверзитета на нашој планети погоршава се усљед климатских промјена.

Окружење је постало практично смртоносно за хиљаде врста, што убрзава смањење њихових популација, пише Еуроњуз.

Врсте широм свијета су под великим притиском. Гдје год да погледате, расте број угрожених", каже Крег Хилтон Тејлор, који је на челу одјељења за Црвену листу.

Које врсте су укључене у нову листу?

Климатске промјене погоршале су услове живота за 6.700 врста којима пријети истребљење. Одређене врсте лососа и корњача су међу онима чије се популације убрзано смањују усљед загријавања наше планете.

Јужнопацифичке и источнопацифичке зелене корњаче су у већем ризику, јер раст нивоа океана смањује појас обале на ком могу да праве своја гнијезда, тако да на свијет долази све мање младунаца ових величанствених животиња. Поред тога, загријавање вода смањује количине морских трава којима се корњаче хране.

Атлантском лососу још не пријети истребљење, али је његова популација пала за готово четвртину у периоду између 2006. и 2020. године показује извјештај Међународне уније за очување природе.

Сада те рибе насељавају мање мјеста и пријете им људском руком изграђене бране и загађена вода.

Климатске промјене отежавају им проналажење хране, док популација конкурентских, страних врста које су населиле простор њихових станишта почиње да расте.

Постоје и мали знаци побољшања ситуације: број јединки атлантског лососа порастао је у Мејну у Сједињеним Америчким Државама током прошле године.

Извjештај укључује и прву велику процјену здравља слатководних врста рибе. Једна четвртина њих - односно око 3.000 - суочава се са ризиком од истребљења.

Како расте ниво мора усљед климатских промјена, слана вода се на много већем подручју у ушћима мијеша са слатком, што угрожава ове врсте, којима већ пријете загађење и прекомјерни излов.

Жабе, даждевњаци и други водоземци највише су угрожени тиме. Сматра се да је у ризику око 41 одсто ових врста.

"Они су климатски заробљеници због виших температура, суше – шта год да се деси, водоземци не могу побдећи проблемима и директно су угрожени климатским промденама", каже Вивек Менон, замденик предсдедника Комисије за преживљавање врста Међународне уније за очување природе.

Има и добрих вијести. Повећала се популација двије врсте антилопа, иако су још далеко од достизања стабилног броја.

На примјер, сахарски орикс, папкар са закривљеним роговима, раније је сматран истребљеним у дивљини, али је сада само "угрожен". Њему пријети много тога: од криволова, до несрећа у саобраћају и све дужих суша.

Међутим, захваљујући напорима да популација ове врсте опорави у афричкој држави Чад, сада у великом природном резервату има 140 одраслих јединки и готово двоструко више младунаца.

Генерална директорка Међународне уније за очување природе Гретел Агилар каже да је јасно да људи морају да штите биодиверзитет наше планете и да, уколико се конзервација природе ради на прави начин, има резултата.

Она сматра да је потребно да свијет одустане од фосилних горива, како бисмо се борили против пријетње климатских промјена, што је и фокус овогодишњих преговора на ЦОП28.

"Природа је ту да нам помогне и зато и ми треба да помогнемо њој", каже Агилар, преносе Независне новине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.