Кецмановић: Додик је својим потезима матирао протекторат

Он је нагласио да спољном протекторату “једино преостаје да поруши фигуре на шаховској табли, јер не постоји трећи мирнодопски механизам да га зауздају као персонификацију српског отпора”.

Кецмановић је подсјетио да су САД и Велика Британија ставиле Додика на “црну листу” и протеклих година уложиле силна средства у опозицију, медије и невладине организације, 2012. и 2022. године покушале са обојеном револуцијом, трудиле се да заваде Србију и Српску, а говорило се и о пријетњама киднаповањем.

“Сада би да Српској пресјеку кредитне линије и доток средстава потребних за сервисирање постојећих дугова, али, ни то им не иде. Најзад, из чиста мира су повећали број војника Еуфора, као што су о одржали вјежбе НАТО-а на Мањачи. Али на притиске огуглали народ и власт нису импресионирани”, навео је Кецмановић у ауторском тексту за “Политику”.

Он је указао да Додик, уз све бољи изборни резултат, испоставља контра захтјеве, повратак на изворни Дејтон, враћење отетих ентитетских надлежности, дијалог са комшијама без инопосредника, споразумни развод, заједничку борбу против неоколонијализма.

“Неће они, али ни он није губио време. Република Српска је за сваку од одбијених иницијатива спремала нацрте, декларације, резолуције, законска и подзаконска акта, утврдила механизме и процедуре, како би их, устреба ли, на ванредном засједању Народне скупштине Републике Српске усвојили и могла да функционише самостално”, истиче Кецмановић.

У конкретном случају, наводи Кецмановић, на скандалозан безобразлук да Уставни суд БиХ одлучује о Српској без судија из Републике Српске има конкретан одговор.

Кецмановичћ истиче да у нервозној трци са временом такозвана међународна заједница испоставља све безобразније захтјеве према Србији и Српској и залуђује Албанце и Бошњаке да ће предсједник Србије Александар Вучић потписати независно Косово, а Додик преписати Српску у власништво муслиманског Сарајева.

Он је нагласио да премијер самопроглашеног Косова Аљбин Курти зна колико Српска са Додиком на челу “жуља метрополу неоколонијалне управе на Балкану”, па им повремено ради Заједнице српских општина, стане на жуљ, али да они у БиХ играју не само асиметричну него и много грубљу игру.

“На својој страни имају најбројније Бошњаке и опет прећутане Хрвате у већем ентитету, па рачунају да са Додиком немају шта да се погађају. Кристијан Шмит тражи да Српску препише у власништво унитарне БиХ, а он /Додик/ одговори да високи представник у БиХ не постоји. Онда они покушају да исто изведу преко Уставног суда, а он повуче судије из Републике Српске. Онда амбасадор Мајкл Марфи и Шмит, оба на служби у сарајевској Амбасади САД, опет нешто припрете”, додаје Кецмановић.

Да су дио пара које су посљедњих 15 година уложиле у опозиционе странке, медије, НВО, ОХР и војно присуство инвестирали у развој Републике Српске, додаје Кецмановић, сигурно би толико одобровољили Додика да прими на разговор Шмита, обнови контакте са англоамеричким дипломатама, прихвати неку принципјелну одлуку Уставног суда.

“Али, као да не могу да се помире са тим да је прошло вријеме када су могли да терају све по своме па макар било контрапродуктивно, те када су сви трчали да послушају да не би завршили као Садам, Гадафи, Милошевић и Караџић”, навео је Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.