Кецмановић: Атак на Додика је ударац на Српску

Кецмановић објашњава да се то не огледа само у симболичком смислу због чињенице да је Додик предсједник Републике, него и зато што они који стоје иза оптужнице добро знају да би његовим уклањањем са политичке сцене "колективни Запад поломио зубе колективном Србину".

"Додик је постао један од неколико лидера отпора неоколонијализму. Не као најјачи, али јесте као првоборац тог отпора и тиме је Српску учинио већем и јачом него што јесте", рекао је Кецмановић за Срну.

Он је истакао да не треба сумњати у то да ће Додик и овога пута без комплекса инфериорности узвратити још жешће, али да је у овом случају подршка народа кључна, јер све док протекторат види да је већина активна и да опозиција реагује патриотски, неће стати, али хоће застати.

"Прошлогодишња убједљива побједа на изборима није довољна и треба је непрестано потврђивати и ојачавати масовним скуповима подршке не само у Бањалуци него и широм Српске и српског свијета, иступима политичара, умјетника, новинара и интелектуалаца", навео је Кецмановић.
Театар апсурда у режији америчког амбасадора
Коментаришући образложење да је оптужница подигнута "због неспровођења одлука високог представника", Кецмановић је указао да већ дуже вријеме више не постоји високи представник УН у БиХ.

Досљедно томе, каже Кецмановић, не могу да постоје ни одлуке високог представника, и онда се, на посљетку, нема шта ни поштовати, нити непоштовати.

"Оптужба за непоштовање нечег што не постоји, а што је одлучио неки фантомски високи представник, представља политички театар апсурда у режији амбасадора САД Мајкла Марфија са Кристијаном Шмитом у главној улози", оцијенио је Кецмановић.

Према његовом мишљењу, није добро што се у свакодневној употреби скраћује то звање па се помиње само "високи представник", а испушта оно "УН за БиХ", јер пуни назив упућује на то ко га бира и коме два пута годишње подноси рачун о своме раду.

"Такође, то указује и да је за то једино надлежан Савјет безбједности УН који одлучује конзензусом, а не некакво изведено седмично дипломатско сијело звано ПИК којим руководи амбасадор Марфи, а живи још у деведесетим, када је Клинтонова Америка била једина суперсила и сав остали свијет држала у колонијалном статусу", објашњава Кецмановић.

Према његовим ријечима, њихов проблем у БиХ је у томе што је ланац Стејт департмент - амбасада САД - ПИК - ВП /високи представник/ остао без ове посљедње оперативне карике.

"И умјесто да се љуте на Русију и Кину које су гласале против његовог избора, Шмит се окомио на Српску. Ако хоће да постане високи представник, он треба да тражи пријем код предсједника Русије Владимира Путина и Кине Си Ђинпинга, а не да трчи за Додиком и прогања га", сматра Кецмановић.

Он наводи да изигравање високог представника који за ту функцију није изабран, и то у земљи гдје је само на пола територије прихваћен, не само да не доликује озбиљном дипломати, него ни пристојном човјеку, какав би одавно поднио оставку.

"Али, као и његови шефови Олаф /Шолц/ и Аналена /Бербок/ држи се за скуте САД. Они за Бајденове, а он за Марфијеве. Сада је овај тандем у невољи упрегао као испомоћ Суд и Тужилаштво БиХ, који су такође фантомске институције, јер се нигдје и не спомињу у дејтонским документима, па нико није обавезан да поштује њихове конкретне оптужбе", рекао је Кецмановић.

Он примјећује да је посљедњих мјесеци у БиХ појачана фреквенција акција из Сарајева и реакција из Бањалука, хиперпродукција политичких конфронтација у Предсједништву БиХ, одлука о поништавању потеза друге стране, мањих инцидената и спољнополиичких разилажења.

"Поставља се питање гдје то све води? Неоспорно да је та конфузија почела ревизијом Дејтона и вјероватно ће завршити повратком на изворни Дејтон. Неки нови договор изгледа немогућ, па је једина реална алтернатива мирни разлаз. Са краћим или дужим интервалом крчкања жбосанског лонцаж уз спољно придржавање да не загори", сматра Кецмановић.
ЕУ неће да баца шибице у босанско буре барута
Коментаришући Додикову изјаву да је Амбасада САД на дан објављивања оптужнице безуспјешно покушавала да добије подршку европских канцеларија, Кецмановић констатује да све указује на то да ће европска подршка Сједињеним Државама бити све мања.

"Политичке елите водећих земаља ЕУ, ма колико биле вазалне, потпуно су свјесне да их је америчка политика у Украјини жртвовала у свом неуспјелом обрачуну са Русијом, али то још не смију отворено да кажу", тврди Кецмановић.

Он истиче да се, упркос свим медијским обмана, та свијест шири у националној бази, па ће се /европски политичари/ ускоро наћи у процјепу између диктата САД и бирача.

Према његовом мишљењу, добро је то што су у међувремену сачували толико политичке разборитости да неће да бацају шибице у босанско буре барута пред сопственим балканским вратима.

"Напротив, опетовано траже жмир и стабилностж. Најзад, то што се они још не усуђују да гласно и јасно кажу, Милорад Додик виче из свега гласа, без зазора ствари назива правим именом и упире прстом, те тиме импонује и ужива потајне симпатије многих европских политичара. /Мађарски премијер Виктор/ Орбан, па и /хрватски предсједник Зоран/ Милановић, то и не крију", наглашава Кецмановић.
Пресудна битка за опстанак српских земаља
Према његовој оцјени, у оптужници против Додика нема никакве лукаве замке за Републику Српску и њеног предсједника, него много нервозе, изазване тиме што изгледа да се сасвим приближио крај Путинове специјалне операције.

"Украјинска контраофанзива је пропала и предстоји завршна руска офанзива. Сада и у САД и ЕУ сви говоре да је Русија побиједила и да је само питање да ли ће се вратити у Харков, ући у Одесу, чак и Кијев, а лицитира се ко ће умјесто одлазећег /украјинског предсједника Владимира/ Зеленског преговарати о миру", навео је Кецмановић.

Указујући да би Руси на делти Дунава пресудно промијенили позицију српских земаља, он сматра да због тога друга страна /Запад/ прави велики симултани притисак на Србију и Српску и подсјећа да им је предсједник Србије Александар Вучић недавно из Бањалуке поручио да је света дужност Србије да буде уз Српску и да санкције функционерима Српске за Србију не постоје.

"Зашто баш сада ударају? Зато што се бије пресудна битка за опстанак не само Српске, него и српског света, српских земаља и колективних Срба", образложио је Кецмановић.

Подсјетивши да су западне силе раније наизмјенице ударалЕ на Косово и Метохију, Републику Српску и Црну Гору, он указује да су сада ударили фронтално на све одједном.

Према његовим ријечима, сигурно је да ће на неком нивоу реаговати и Русија и Кина, јер се као основ тужбе против Додика узима "непоштовање одлука високог представника", што је за њих двострука провокација.

"Једно, зато што није било консензуса око избора високог представника. Друго, због тога што су највећа и најмногољуднија земља биле против тог избора. Биће то довољно јасно упозорење да Путин и Си нису незаинтересовани за статус Републике Српске и Додика лично", истакао је Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.