Карићева баштини митове о Цаци и граду жртви

Каже ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Истина и правда” Душан Шеховац, истичући како за Карићеву очигледно не постоје српске цивилне жртве у Сарајеву, а до којих је дошло због ратних злочина такозване Армије БиХ.

- Њима је тешко преко уста превалити да је било српских жртава. Када нешто и кажу не помињу националност те наводе како је то резултат несретних догађаја. То је врхунац цинизма, нехумано и нецивилизацијски - поручио је Шеховац, додајући да бошњачка политичка елита на све начине покушава прикрити ратне злочине почињене над српским народом, а поготово оне у Сарајеву.  

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић сматра како се ради о наставку популистичке, краткорочне и површне политике, поручујући да би Сарајево као највећи град у БиХ требало да има људског и моралног капацитета да се суочи са оним што се у њему дешавало током рата.

- Ако претендују да буду озбиљан град широких погледа, онда би требало да се суоче са истином, која јасно каже да је барем 3.500 пописаних српских цивила нестало и побијено у Сарајеву. Управо су неки од тих људи били покопани на мјесту на којем је она одбила да постави плочу - истакао је Ћосић.

Наводи и да му је искрено жао због свих недужних Бошњака страдалих током рата на подручју Српског Сарајева, али да никада није чуо да је неко из Сарајева нешто тако рекао за убијене Србе.

- Приликом обиљежавања мјеста у Сарајеву гдје су Срби убијани избјегнуто је да се каже да су ти људи убијени зато што су били Срби. Та мјеста нису обиљежена крстом. Све је то урађено са циљем да се ниподаштава један народ, а имало је популистичку намјеру - указао је Ћосић те упитао да ли ће ико сагнути главу пред 2.963 српска цивила убијена на подручју Српског Сарајева, међу којима је 116 дјеце.

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић сматра да је Карићева још једном показала своје право лице називајући злочине на Казанима, Гају и Грм Малини “несретним догађајима”. Сматра како је она то урадила зато што жели да прикрије злочине Мушана Топаловића Цаце.

- За њу је он херој, а ако је човјек који је људе бацао у јаме херој за некога, онда би тај неко требало да стави прст на чело и запита се да ли је нормалан - рекао је Којић, додајући и да је спомен-плоча на Казанима класична подвала српском народу, јер на плочи не пише ко је убица, а ко жртва, него се поново вријеђају жртве.

Карићева је одбила приједлог градског одборника Адија Шкаљића да буде постављена ова спомен-плоча на помоћном стадиону “Кошево”, гдје су под НН ознакама била укопана тијела убијених на локалитетима Казани, Гај и Грм Малине. Упркос томе што је ову иницијативу у септембру подржало Градско вијеће, за њу није било мјеста у Програму подизања споменика од значаја за 2024. годину. Њено образложење је било да је већ постављено обиљежје на Казанима те да је на овај начин показан пијетет према жртвама, уз опаску да је “несретни догађај адекватно обиљежен”. “Несретни догађај”, о ком она говори, заправо су свирепа убиства у зони одговорности 10. брдске бригаде тзв. Армије БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце.

Интересантно, градоначелница Сарајева потписала је јуче споразум о изградњи спомен-обиљежја босанским специјалцима. Он би требало да се налази у парку код сарајевске Друге гимназије. Како је истакла, обиљежје ће “свједочити херојству босанских специјалаца и њиховој часној улози у отпору и одбрани овог града и земље”.

Скривање истине

Прије двије године постављена је спомен-плоча на Казанима на којој су на приједлог Карићеве наведена само имена жртава, али без националности и ко је одговоран за њихову смрт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.