Каран: Резолуција представља политички обрачун са Србима
Професор уставног права Синиша Каран указао је да скоро три деценије наметања закона од високих представника, доношења неуставних одлука од Уставног суда БиХ, као и могуће изгласавање такозване "резолуције о Сребреници" чињено је са подмуклим и јасним циљем - да се Срби прогласе геноцидним народом, а Република Српска геноцидном творевином иако је настала прије грађанског рата у БиХ.
"Жеља иницијатора писања ове такозване реолуције и њеног евентуалног изгласавања је веома јасна - да се српском народу додијели 'знамење' које чак ни Њемачка није понијела, упркос свим страхотама које је починила у Другом свјетском рату", констатовао је професор Каран у колумни за Срну коју преносимо у цијелости:
Док свједочимо залагању баш те Њемачке, као једног од предлагача, да се усвоји резолуција о Сребреници, у Генералној скупштини УН јасно видимо повезаност између наметања закона о забрани негирања 'геноцида у Сребреници' и резолуције о Сребреници.
Дакле, још један отровни механизам у политичком процесу против Републике Српске је активиран, с циљем унитаризације БиХ и анатемисања српског антифашистичког и слободарског народа!
Ограничавање људског права да се јавно изражава о нечему јасно показује да предлагачи желе да закују своју "истину", ону по њиховој мјери, која је у потпуности у функцији притиска на Српску и све Србе.
Међутим, моделирање „истине“ вођено је и кроз селективни, пристрасан и необјективан рад у области истраживања и документовања кривичних дијела ратног злочина правосудних институција БиХ, злоупотребљавајући чињеницу да питање правде, правичности, правне државе, владавине права и права на правично суђење у БиХ није само питање из домена правосуђа него суштинско питање бића и функционисања државе.
С тим у вези треба напоменути да су и Суд и Тужилаштво БиХ заправо нацртали неки нови политички систем у БиХ кроз селективно процесуирање на штету једног народа. Тужилаштво БиХ је у периоду 2005-2011. година оптужило 189 особа од чега: 132 Срба, 26 Хрвата и 31 Бошњака, док је укупан број правоснажно и неправоснажно осуђених лица у Суду БиХ: Срби 1.093 год. и девет мјесеци, Хрвати 161 годину и шест мјесеци и Бошњаци 129 година.
Подсјећам на Извјештај Независне међународне комисије за истраживање /којом је руководио израелски историчар Гидеон Грајф/ страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године у којем је јасно утврђен сразмјер жртава на свим странама, као и да је термин "геноцид" за Сребреницу нетачан и неприхватљив.
Овај извјештај представља цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и у цијелој БиХ, те доприноси јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.
Несрећни Валентин Инцко покушао је да Републици Српској наметне закон /Закон о допуни Кривичног закона БиХ/ којим би нам одузео и ограничио слободу јавног изражавања мисли и опредјељења.
Високи представник нема правно овлашћење да пренебрегава демократски законодавни систем БиХ и декретом доноси законе, те његова тадашња одлука представља удар на демократски уставни поредак БиХ, али и неоправдану пријетњу помирењу, слободном историјском истраживању и слободи изражавања.
Одредбе његове "одлуке којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона БиХ" у супротности су са Европском конвенцијом о заштити људских права. Такође, Европски суд за људска права јасно је ставио до знања да државама не даје дозволу да усвајају законе и строго ограничавају и криминализују слободу говора.
Дакле, Инцкова пријетња цензорским законом супротна је и пракси Европског суда за људска права. Такође, супротна је и судској пракси већине држава чланица Савјета за спровођење мира.
Слобода изражавања је цивилизацијско достигнуће, услов напретка људског друштва и најопштији облик слобода, а дефинише се као слобода изражавања мисли било да је ријеч о идејама, знањима, мисли, вриједностима, вјеровањима или да се чини помоћу ријечи, писма или слике, помоћу свих савремених средстава репродукције и дифузије мисли и ријечи, те да је ријеч о штампаној грађи или модерним средствима које пружа информатика, о књизи или штампи.
Анекс шест Општег оквирног споразума за мир у БиХ посвећен је управо поштовању људских права и организацији надлежности у поступку њихове заштите. При томе, Устав БиХ ове међународне стандарде проглашава приоритетом над свим другим законима. На тај начин све тековине људских права, кодификоване у бројним међународним документима, постале су саставни дио законодавства, како БиХ тако и ентитета.
Имајући у виду далекосежне посљедице могућег усвајање једне овакве резолуције, а које неминовно воде ка политичком обрачуну са припадницима српског народа, институције Републике Српске даће одлучан одговор на нечувени акт којим би цијели један народ био жигосан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
