Какви су ефекти састанака министара из региона: Заједничке сједнице само шминка
БАЊАЛУКА - Заједничке сједнице министара из земаља региона само су врх леденог бријега, јер је суштина у политичкој вољи и истинској жељи да добро припремљена подлога, у виду споразума и других докумената, на крају и “оживи” на терену, а најбољи доказ за то је сарадња коју имају Република Српска и Србија.
Став је то саговорника “Гласа Српске”, који су, говорећи о сарадњи у региону на основи одржавања, с времена на вријеме, заједничких сједница поручили да је најгоре по све, највише за грађане, када се послије фотографисања и узајамних потписа надлежних не догоди ништа више.
Најприснију сарадњу дуго, на основу Споразума о специјалним и паралелним везама, имају Република Српска и Србија, чији се министри састају готово на годишњем нивоу у пуном капацитету влада, а далеко су чешћи појединачни састанци на којима се договара конкретна сарадња која је видљива на терену од инфраструктурних пројеката па надаље. Трећа заједничка сједница Савјета министара БиХ и министара из Хрватске је најављена за љето. Упућени очекују да ће у првом плану, уз већ најављену тему измјена изборног законодавства у БиХ, бити и проблематика одлагања опасног отпада на Трговској гори, тражење рјешења у вези са границом, уз проширење међусобне сарадње у свим секторима.
Отворених питања, посебно на граници, имају и БиХ и Србија, а прва сједница Савјета министара и тамошњих министара је одржана у новембру 2015.
Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски истиче да би волио да се на овај начин министри са нивоа БиХ повежу и са црногорским министрима.
- Заједничке седнице су добар начин да буду побољшани међудржавни односи и покренути конкретни пројекти. То је од посебног значаја у оним областима које имају прекогранични или регионални карактер, као што је саобраћај и енергетика. Прича се о гасним интерконекцијама које требају БиХ. Земље у региону сарађују и мислим да БиХ треба да интензивира сарадњу са Хрватском, Србијом па и Црном Гором - истакао је Ситарски.
Ефекте сарадње у најбољој мјери показују заправо пројекти на терену.
- Седнице су, саме по себи, само оно што се види, а прави рад је у припреми и каснијој реализацији. Да би споразуми били спроводиви експерти морају да их веома добро припреме, а министри на крају озваниче на седницама. За све је то потребна истинска политичка воља свих - рекао је он за “Глас”.
Политиколог Мирко Матић сматра да можемо очекивати јачање сарадње и чешће заједничке сједнице Савјета министара БиХ и Владе Хрватске, јер је предсједавајућа Савјета из реда хрватског народа и баштини исту политичку идеју као и тамошњи премијер Андреј Пленковић.
- Сигурно је да ће ХДЗ БиХ кроз предсједавање Борјане Кришто учинити све да институционалну сарадњу са Хрватском подигне на највиши ниво, јер је питање када ће опет бити у могућности да то учине - рекао је Матић.
Што се тиче односа Србије и Српске ситуација је доста једноставнија.
- За разлику од Хрвата Срби имају своје институције кроз Српску и Београд ће увијек имати партнера за сарадњу без обзира на политичке околности у БиХ док сарадњу Хрватска-БиХ детерминишу односи између хрватских и бошњачких партија. Друга околност је Споразум о специјалним паралелним везама којим је тачно предвиђена сарадња двије стране и који је усађен у њихове уставно-правне поретке. Коријен добре сарадње између Србије и БиХ морају бити добри односи између Српске и Србије, јер ако су лоши, никакве одрживе сарадње између Београда и Сарајева не може бити - закључио је он.
Нижи нивои
Матић каже да је сарадња Срба с обје стране Дрине на историјском максимуму, додавши да Република Српска и Србија наступају као савезници у тренуцима када се она друга страна суочава са неком опасношћу.
- Верујем да та сарадња може бити боља на нижим нивоима и да су потребни заједнички пројекти, споразуми, размене између привредних субјеката, општина, школа и невладиног сектора - закључио је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
