Какве ће бити посљедице украјинске рампе на транзит руске нафте ка Европи
БАЊАЛУКА - Уколико власти у Кијеву не одустану од одлуке да забране транзит руске нафте кроз нафтовод “Дружба”, то би могло имати катастрофалне посљедице по Мађарску и Словачку, али би индиректно могло погодити и тржиште у региону па и у БиХ.
Каже ово за “Глас Српске” предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић, коментаришући најновији потез украјинских власти, истичући да ће ова одлука највише погодити централно европске земље, прије свега Словачку и Мађарску, које се преко гасовода “Дружба” снабдијевају са једном половином, односно једном трећином неопходних количина “црног злата”.
Према ријечима Савића, Кијев се на овај начин свети Словачкој и Мађарској, односно Виктору Орбану и Роберту Фицу, због њихових ставова о рату у Украјини. Када су у питању евентуалне негативне посљедице по наше тржиште, Савић сматра да би оне могле бити само индиректне те да не би требало доћи до неких већих проблема, поготово не у снабдијевању. Додаје да једини негативни ефекти могу бити изражени кроз повећање цијена горива на домаћим пумпама, јер један дио нафтних деривата долази и из рафинерије које су у власништву мађарске компаније “МОЛ”.
Слично мишљење дијели и енергетичар Милош Здравковић, наводећи да Мађарска може да дође до одређених количина сирове нафте из других извора, али је проблем то што су њене рафинерије дизајниране тако да могу да прерађују само руску нафту. Како је додао, када су увођене санкције Русији, Европска унија је то имала у виду, омогућавајући појединим европским земљама да и даље несметано увозе “црно злато” са истока.
Здравковић каже да је све закомпликовао једнострани потез украјинских власти, након ког би вјероватно требало очекивати адекватан одговор централноевропских држава, прије свега произвођача електричне енергије, који Украјину снабдијевају струјом. Става је и да ће Украјина на крају ипак морати да напусти ову одлуку.
У међувремену се огласио и министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто поручивши да Украјина на овај начин крши споразум са Европском унијом, у ком стоји да она не може једнострано блокирати транзит енергената преко своје територије, позивајући Европску комисију да реагује. Уколико до тога не дође, Сијарто је запријетио да ће његова земља онда блокирати слање новчане помоћи намијењене Украјини. Подсјетио је и да су се прије двије године Мађарска и Словачка обратиле Европској комисији не би ли договорили с Хрватском да се прошири капацитет нафтовода “Јанаф”, али је резултат био то да је Загреб “за пет пута повећао транзитну накнаду”, а капацитет је остао исти. Истакао је и да је Европска унија одбила да спонзорише проширење гасоводне инфраструктуре на Балкану како би диверзификовала изворе набавке гаса, наводећи да ће се од овог енергента одустати у наредним деценијама.
Оно што брине јесте то што још увијек нико из Европске комисије није реаговао на овај једнострани чин Кијева, који на најдиректнији могући начин угрожава економски и финансијски положај двију чланица Европске уније - Мађарске и Словачке. Како је саопштено из Брисела, прије доношења било какве одлуке требало би прво да се прикупе докази и процијени правна ситуација.
Нема алтернативе
Словачка и Мађарска су престале да добијају нафту од “Лукоила” након што је Кијев прошлог мјесеца ову руску нафтну компанију ставио на листу санкционисаних, а што је онда водило и ка забрани транзита њихове нафте преко украјинске територије. Овај потез довео је у питање опстанак нафтовода “Дружба”, јер је јужни крак годинама био примарни извор снабдијевања рафинерија у Мађарској и Словачкој. Евентуално снабдијевање сировом нафтом из Омишља, са Крка, не би могло да ријеши ову ситуацију, јер капацитет нафтовода “Јанаф” није довољан да се надокнади постојећи мањак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
