Како су европски бедеми запалили Балкан

Сматрају ово аналитичари и стручњаци за безбједност, коментаришући најновији трагични случај када је већа група миграната, њих тридесетак са два гумена чамца покушала да пређе ријеку Дрину код Братунца, приликом чега се једно од пловила преврнуло у покушају да на илегалан начин из Србије пређе у БиХ.

Том приликом утопило се десет лица, међу којима и мајка са деветомјесечном бебом. Преживјело је 18 миграната, 16 из Сирије и двоје из Египта, при чему је од тог броја осам пунољетних, а 10 малољетних лица.

Овакве и сличне несреће и трагедије дешавају се нажалост дуж цијеле западнобалканске руте којом је само током прошле године прокрстарило више од 100.000 људи.

Према званичним подацима, на њој је у том периоду настрадало  више од 380 цивила, али тај број је, како сматрају стручњаци за безбједност, вјероватно и много већи, јер путеви којима се они крећу постају све опаснији и ризичнији.

Додају да је ово утапање само један од многобројних трагичних догађаја, јер је било и саобраћајних несрећа, али и смрзавања.

Између бугарских и турских планина полиција је знала пронаћи смрзнута тијела миграната, за које није могла утврдити идентитет.  

Декан бањалучког Факултета за безбједност и заштиту Слободан Жупљанин сматра да су земље Европске уније главни кривци за мигрантску кризу па и за овакве и сличне трагедије које се све чешће дешавају.

Сматра да ту одговорност на својим леђима понајвише носи Њемачка која је у неком претходном периоду подржавала њихов масовни долазак, поготово радно способних миграната. 

- Они су тада сматрали да ће моћи контролисати тај процес. Међутим, преварили су се те они сада на све начине покушавају тај проблем пребацити у двориште других земаља, а прије свега балканских. С једне стране, имамо дизање разних бедема, а с друге мигранте који на све начине покушавају да их миомиђу, при томе се излажући великим опасностима. Мигранти покушавају пронаћи рупе у тим зидовима. То, између осталог, видимо и на посљедњем примјеру, када се у Дрини утопила и мајка са малом бебом -  каже Жупљанин за “Глас Српске”, поручујући да би тога требало да се стиде челни људи ЕУ, али и лидери појединих европских земаља. 

Наводи и да нема никаквих планова како да се ова вишегодишња криза ријеши, не само у ЕУ, већ ни у БиХ, иако ово питање постаје све озбиљнији проблем.

Увјерен је да ће се с тим проблемом највише суочити прије свега балканске земље, које су остављене из бедема који су направљени унутар Европе, а што је довело и до појаве разних криминалних група које све то користе, како би од кријумчарења миграната добро профитирали.      

Мигранти у Србију најчешће улазе из Бугарске, Румуније и Сјеверне Македоније, а излазе у БиХ и Мађарској. Махом долазе из ратом захваћених земаља, Сирије, Авганистана, Ирака и Сјеверне Африке. Ријека Дрина је негдје од новембра и децембра прошле године постала интересантна, након што је Србија појачала контролу своје сјеверне границе са Мађарском, Хрватском и Румунијом. 

Кријумчари су одлучили да све ово искористе - тешки положај ових људи, међу којима има и оних који годинама тумарају балканским просторима и врлетима, тражећи начина да се домогну неке од европских земаља. У том кријумчарском ланцу учествују од локалних таксиста и возача комбија, до оних који дају своје чамце на располагање.

Поред локалног становништва, све чешћи су случајеви да у тим нелегалним радњама учествују и сами мигранти.

Недавни случај из Бугарске можда на најбољи начин илуструје како то најчешће изгледа у пракси. Бугарска полиција ухапсила је прије пар дана осам лица осумњичених због кријумчарења миграната у западну Европу.

Четворица ухапшених идентификовани су као “мете високе вриједности”, јер су наводно имали водећу улогу у овим криминалним активностима.

Према наводима бугарских медија, који су се позвали на своје полицијске изворе, ова група је до хапшења успјела да прокријумчари више од 130 људи из Турске у Бугарску, а затим западно балканском рутом у друга европска одредишта. Мигранти су, како се истиче, за ту услугу плаћали 6.000 евра како би били пребачени у БиХ, а 4.000 до Србије.

Главне вође ове криминалне групе наводно су сиријски и јордански држављани, који су координисали криминалне активности с другим кријумчарима смјештеним у Турској и дуж западнобалканске руте.

Један од њих је, како наводе бугарски медији, већ одавно познат полицији због активности кријумчарења миграната у Аустрију и Хрватску. 

Бугарски држављани били су одговорни за логистику, односно проналажење и куповину аутомобила који су служили за превоз миграната, те њихово регистровање на имена других особа у замјену за мањи износ новца, а банда је наводно користила и молдавске возаче регрутоване путем интернета. Како је даље наведено, ова група је од априла обавила укупно 17 акција кријумчарења.

Илегални мигранти прелазили би границу између Турске и Бугарске пјешице, користећи услуге водича које би осигурали организатори у Турској. Након преласка границе чекали би их молдавски возачи који би их превозили до бугарско-српске или бугарско-румунске границе. Возачи би добијали аутомобиле и ГПС координате.

На крају би добили 100 евра по превезеној особи, у просјеку између 700 и 1.000 евра по једном путовању.

Ово је иначе друга већа криминална група која је откривена и разбијена током ове године, а која се бавила организованим кријумчарењем миграната.

У фебруару ове године у Њемачкој је ухапшено 19 лица. Истрага се фокусирала на ирачко-курдску мрежу осумњичену за шверц блискоисточних и источноафричких миграната уз коришћење чамаца на надувавање ниског квалитета.

Чланови ове организације су у чамцима за максимално 10 путника превозили 50 миграната, наплаћујући између 1.000 и 3.000 евра по једној особи. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.